NATO raketni štit u Republici Srbskoj

Verovatno vrlo malo ili nikako, stanovništvo u RS nije upoznato da će se na Jahorini polako ali sigurno pojaviti NATO radar i prateća infrastruktura koja bi bila u sklopu NATO-vog raketnog štita na Balkanu.

Program NATO-a, BRAAD (Balkan Regional Approach to Air Defence) je program koji uključuje postavljanje 4 i više NATO radara u Crnoj Gori, Albaniji, BJR Makedoniji te i Bosni i Hercegovini, odnosno jedan od njih bi bio na Jahorini u Republici Srbskoj. 2011. godine u Nemačkoj su ministri odbrane ove 4 zemlje usvojili zaključke da se ovi radari postave na date lokacije u cilju nadzora vazdušnog prostora, kao i da će se putem NATO-a nabvljati sva potrebna oprema. O kompletnom programu BRAAD i lokacijama možete pogledati na zvaničnoj internet stranici NATO saveza.

Lokacija planiranog NATO radara na Jahorini je mesto nekadašnjeg radara JNA, odnosno VRS. U ratu 1995. NATO kao neprijateljska strana je bombardovao položaje VRS i uništio neke od objekata, tako da bi danas u mirnodopskim uslovima bez ikakvog otpora te lokacije i zvanično preuzeo uz nedobijenu saglasnost stanovništva Republike Srpske.

O namerama NATO-a prema Republici Srbskoj govori vojno-politički analitičar Gostimir Popović:

- Kada se govori o vojno-političkoj alijansi, NATO savezu, interesantno je da ona uporno pokušava da stavi pod svoju kontrolu sve elemente u kojima srbski narod živi na jugoistoku Evrope, a posebno je udar na Republiku Srpsku, jer pokušava se preko nečega što se zove zajednički organi, da se RS uvuče ili utera u NATO savez kako bi se kasnije disipplinovala, a onda i nestala.

Instaliranjem ovih postrojenja, Republika Srbska koja je ratovala protiv NATO-a se automatski stavlja na stranu NATO alijanse, i tako dobija status suparnika kako Rusiji, tako i Srbiji koja je takođe ratovala sa NATO-om i zauzela stav da će ostati vojno neutralna, a koja je nedavno potpisala sa Rusijom sporazum o vojno-tehničkoj saradnji.

Kakve su namere NATO saveza?

- Republika Srbska odnosno područje gde živi srbski narod treba da budu stopa NATO-a za ofanzivu prema Istoku, a ako bi "uterali" onda bi imali i na neki način određenu grupaciju ljudi koje bi oni angažovali kao svoje topovsko meso u narednom periodu. Prema tome opredeljenje naroda u RS je veoma jasno i u tom smislu samo treba izdržati i na neki način ne dozvoliti da se bilo kakve instalacije NATO saveza stavljaju, a o ulasku u NATO savez ne bi treblo biti nikakvog govora ako se želi opstati u budućnosti.

Kakvo je mišljenje u RS po pitanju ulaska u NATO?

- Čitav taj projekat i proces ulaska i uterivanja u NATO savez je jednostavno nedobronameran prema Republici Srbskoj i srbskom narodu, a isto tako činjenica je da u Repblici Srbskoj postoji jedinstveno mišljenje da ne treba ići u NATO savez, pogotovu zbog toga jer postoje alternative i mnogi drugi načini da bi se obezbedila stabilnost u regionu jugoistočne Evrope, a samim tim i u RS.

Kako god to zvučalo, realnost je u činjenicama, NATO ulazi sa svojim postrojenjeima i naoružanjem u RS bez ikakvih problema i uz prećutnu ili datu saglasnost svih institucija. Kada se NATO smesti sa svojom infrastrukturom, da li će biti kasno odlučivati o tome da li je stanovništvo RS za NATO, a već ulazimo, a puta nazad nema. Takođe, bez ikakve odluke na nivou RS ona ide u NATO, a uporište za ovakve postupke je i član 84. Zakona o odbrani BiH koji kaže da će se sprovoditi sve aktivnosti za prijem BiH u NATO!

Koji su mehanizmi suprostavljanja Republike Srpske po pitanju instaliranja NATO radara na Jahorini i uopšte o ulasku u NATO?

- Prvo kada govorimo o Republici Srbskoj i njenim institucijama oni jasno mogu da ne dozvole takvu jednu instalaciju, a drugo je da predstavnici RS u zajedničkim organima isto tako mogu jednostavno da ne dozvole jednu takvu instalaciju. Međutim tu će biti problema sa Federacijom BiH i drugim delovima zajedničkih institucija.

U svemu tome postoje tri pravca na kojima treba raditi. Prvi je institucionalni, a to je da se jednostavno ne dozvoli tako nešto ni po koju cenu. Drugi je da se sve to stavi u javnost i treći pristup je da se u krajnjoj liniji organizuju javni protesti protiv toga. Ova tri pravca mogu jednostavno da obezbede da se tako nešto ne instališe na teritoriji RS.

Na javnosti, a naročito vlastima u Republici Srbskoj je da ovom ozbiljnom geopolitičkom pitanju sudbine Republike Srpske posvete ogromnu pažnju i iskoriste sve moguće mehanizme za održavanje referenduma na nivou Republike Srpske da bi se narod izjasnio o ovom pitanju.

Da li će biti kasno?