MMF vs FRS: beskrajni razgovor

Priznavajući svoje greške u Grčkoj, Međunarodni monetarni fond ipak smatra da je glavni krivac svetske finansijske krize Federani rezervni sistem SAD i druge velike centralne banke.

Po mišljenju ekonomista MMF, FRS je neosnovano smanjio kamatne stope početkom 2000-ih godina i nije ih podigao na vreme. Zbog toga banke koje su izgubile razum od jeftinog novca izdale su milione rizičnih kredita, koji do danas vuku međunarodnu ekonomiju na dno. Današnje igre FRS sa niskom stopom završiće se istom tom razornom krizom, smatra MMF. Između ostalog sporovi oko toga ko je doveo ekonomiju do krize nisu novi i teško da će se završiti u doglednoj perspektivi.

Pitanje se sastoji u sledećem: da li zaista niske kamatne stope i blaga novčana politika stimulišu davanje rizičnih kredita? Analitičari MMF smatraju da je to tako. Jer upravo kamatna stopa koju utvrđuju centalne banke, u datom slučaju FRS SAD, određuju stope bankarskih depozita i kredita. Znači, što su niže stope, to se više pojavljuje stimulansa za rizično kreditiranje, i više rizičnih kredita uzimaju pojedina lica, organizacije ili čitave države. Govoreći rečima finansista, prilikom slabljenja monetarne politike rizična komponenta kreditnog portfelja banaka raste.

Zanimljivo je da se eksperti MMF u svom istraživanju nisu ograničili SAD. Oni su uspeli da prate sličnu zavisnost takođe na osnovu materijala Španije i Bolivije. Smanjenje kamatne stope ili čak njeno očuvanje na istom nivou u dugotrajnom periodu dovodi do skoka rizika.

Ipak to je, kako se kaže, jedna strana medalje. Oponenti MMF isistiraju na tome da bez niskih kamatnih stopa i jeftinih kredita nije moguće stimulisanje proizvodne i poslovne aktivnosti – a to znači ni prevladavanje krize, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- Radi se o tome što na primer evropska ekonomija ne raspolaže sličnim unutrašnjim resursima za kvalitetnu promenu situacije. Spoljna tržišta je takođe ne podržavaju previše. Tako sitaucija dobija pre znak minus, nego plus, nema drajvera rasta za koje bi moglo da se uhvati.

Uz to aktuelna otrkovenja MMF očigledno se nalaze u vezi sa referatom objavljenim ovih dana u kojem su eksperti MMF priznali sopstvene greške prilikom razrade antirkiznog programa za Grčku.

Glavni argument u sporu MMF sa američkim FRS sastoji se u kritici politike pupmanja ekonomije i bankarskog sitema jeftinim novcem i kreditima. Ali šta da se radi tada sa delatnošću antikriznih fondova EU na čelu sa Evropskim stabilizacionim mehanizmom koji se nalaze pod kontrolom istog tog MMF, zajedno sa Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom.? Jer kako podseća za Glas Rusije glavni ekonomista ruske kompanije AFK Sistem Jevgenij Nadoršin, upravo ovaj fond je važan element antikrizne strategije EU i MMF.

FRS SAD za sada se plaši da prekine delovanje programa svog finansijskog stimulisanja nacionalne ekonomije. Tako da sporovi o kamatnim stopama, a u širem planu o antirkiznim strategijama samo jačaju.

Petar Iskenderov,