Život na Jupiterovom satelitu: nova teorija

Infracrvena fotosinteza može da bude izvor života. Na primer, na satelitu Jupitera, Evropi. Kubanski fizičar Rolando Kardenas pretpostavlja da na dnu okeana ispod leda na satelitu mogu da se nalaze živi mikroorganizmi. Prema teoriji naučnika, ove bakterije mogu da koriste za istražnu infracrvenu svetlost.

U toku infracrvene fotosinteze takođe se nagomilava energija, ali na račun prerade jedinjenja sumpora. U tom procesu ne učestvuje uobičajeno za ljudsko oko sunčevo setlo.

Rolando Kardenas pretpostavlja da se u okean koji se nalazi pod debelim slojem leda na Evropi, pod gigantskim pritiskom iz dubine tla ulila vrlo topla voda. Tamo se ona momentalno hladi. Razlika temperatura može da iznosi do nekoliko stotina stepeni Celizjusovih. Pri tome se izdvajaju kvantovi infracrvenog svetla.

Kubanac je izgradio svoju teoriju na osnovu rada Kanađanina Tomasa Bitija. Pre 8 godina naučnik je pronašao na zemlji bakterije koje mogu da žive na osnovu infracrvene fotosinteze. One naseljavaju podvodni vulkan kod obale Meksika na dubini od preko dva kilometra, gde vlada potpuni mrak. Infracrveni zraci od vrelih struja potrebni su ćelijama kako bi usvojile jedinjenja sumpora i nagomilale energiju. Slični mikroorganizmi se podmeću pod zrake, formirajući strukture koje podsećaju na gigantske antene.

Kardensovu ideju smatra zanimljivom biolog sa Moskovskog državnog univerziteta Jelena Vorobjova.

- To treba da se razmatra kao jedan od puteva mogućeg nastanka života i složenih bioloških sistema na planetnim telima. Ali mi vrlo malo znamo čak o Marsu, šta da se kaže o nekom posebnom putu razvoja njegove biosfere, ako je ona tamo i postojala. Ledeni sateliti Jupitera bitno se razlikuju od Zemlje i čak od Marsa i treba da imaju svoju specifiku.

Prilikom okretanja delovi satelita različitom snagom se privlače u stranu Juputera. Pri tome, po mišljenju Rolanda Kardenasa, u dubini tla Evrope dolazi do defromacije koja dovodi do zagrevanja jezgra. To i objašnjava poreklo vrućih tokova na dnu okeana. Komentariše naučni saradnik Instituta za mikrobiologiju Vinogradski Ruske akademije nauka Zorigto Namsarajev.

- Što se tiče gravitacionog zagrevanja jezgra Evrope, sve su to teorije. Postoje različiti modeli. Ali postoji i drugi problem. Treba znati koji je hemijski sastav tečnog okeana pod slojem leda. Zahvaljujući nekim modelima postoje pretpostavke da su tamo vode vrlo slane, one praktično isključuju razvoj mnogih grupa mikroorganizama.

Uz svu svoju smelost, hipoteza kubanskog naučnika nije posebno nova. Teorije o mogućem postojanju života na kosmičkim telima mnogobrojne su. Ali većina njih je zasnovana na otkrićima sa Zemlje. Teorijski slični procesi mogu da se odvijaju i na Evropi, nastavlja naučnik.

- Poslednjih godina astrobiologija je napravila veliki iskorak. Sada su biolozi skloni tome da život ima vasionsku pojavu i da se ne ograničava Zemljom. Ali ne može se reći u kom je on obliku – aktivnom ili zamrznutom.

Hipoteze o životu na Evropi će biti jasnije tek kada satelit posete kosmički uređaji i uzmu uzorke vode ispod leda. Istina, do nje oni mogu i da ne stignu, pošto debljina leda može da dostiže na stotine metara. Interplanetarna stanica će se naći na Evropi verovatno najranije u drugoj polovini treće decenije ovog veka. Rusija koja ima veliko iskustvo u proizvodnji uređaja za sletanje mogla bi da napravi takav modul.

Boris Pavliščev,