Bugarska se približila opasnoj crti

Bugarska stupa u period oštre političke krize. To je cena nespremnosti vlasti da odgovori na ekonomske izazove novog vremena.

Masovni protesti koji su se ranije odvijali pod socijalnim parolama sad se održavaju pod parolama smene režima. Povod za nedavnu, ali verovatno ni iz daleka ne poslednju eksploziju nezadovoljstva predstavljao je izbor pravnika, političara i medijskog magnata Deljana Pejevskog za predsednika Državne agencije za nacionalnu bezbednost. Imenovanje je izvršeno bez obaveznog razmatranja i desilo se u vrlo kratkom roku. Ono je izazvalo roptanje u bukvalno svim slojevima društva.

Ljutiti Bugari nisu zahtevali samo opoziv Pejevskog, već i raspuštanje parlamenta. Akcije protesta u kojima učestvuje više hiljada ljudi primorale su bugarske vlasti da priznaju grešku. Međutim, džin je već pušten iz boce. Sad narod zahteva smenu čitavog modela državne uprave. Zasad se protesti odvijaju mirno i po nečemu podsećaju na narodna veselja. Međutim, u gomili zriju ideje „pobede“. Ljudima u protestu u principu nedostaje vođa kako bi usmerio njihov gnev u odgovarajućem pravcu i pretvorio ljude koji šetaju u graditelje barikada. Govori novinarka lista „Duma“ Velana Hristova.

- U Bugarskoj je vrlo teško formirana nova vlada. I ni u kom slučaju nije smela da načini grešku, čak ni sitnu. Trebalo je sedam puta da odmeri kako bi jednom odsekla. Međutim, ipak je izabrala apsolutno neodgovarajućeg čoveka. Uvek kad je gomila na ulici različite snage to mogu da iskoriste. Naravno, pojavile su se političke snage koje su kanalisale protest. Među njima su političari iz prethodne vlade, koji guraju protest s jednim ciljem: da se ponovo vrate na vlast.

Sličan stav ima i novinar za međunarodne vesti lista „Rusija danas“ Svetla Mihova:

- Glavna pokretačka snaga ovih protesta je postala stranka bivšeg premijera Bojka Borisova. Ona je previše agresivna u svojim zahtevima. Traži ostavku vlade. Međutim, bez ove vlade se ne mogu doneti novi zakoni i ne može se učiniti ništa za poboljšanje ekonomske situacije ljudi. A zemlja se nalazi bukvalno na ivici kolapsa. Najopasnije je što protesti mogu da se završe zahtevanjem „snažne ruke“. A to nije dobro. Uopšteno rečeno, situacija liči na ono što je bilo u Rusiji 1917. godine: gornji slojevi ne mogu, a donji ne žele.

Bugarska se nalazi na svojoj istorijskoj prekretnici. Ulazak zemlje u EU je samo ubrzao procese degradacije države. Ekonomija je dospela u ćorsokak, a životni standard stanovništva pada. U zemlji koja je čuvena po svojoj odličnoj klimi i plodnom tlu praktično nema sopstvene poljoprivrede. Pošto vlasti Bugarske smatraju da nije rentabilno organizovati lokalnu proizvodnju, omladina masovno napušta zemlju. Ova masa gastarbajtera odlazi u Evropsku uniju izazivajući bojazan kod zemalja domaćina. Drugim rečima, politička kriza u Bugarskoj je bila neizbežna. Mišljenje profesora Sofijskog univerziteta, doktora istorijskih i ekonomskih nauka, Nine Djulgerove je sledeće:

-Čini mi se da je ono što se dešava u Bugarskoj deo velike borbe za finansije koja će za narednih nekoliko godina određivati Evropski parlament. A glavno je ko će njim upravljati. Ne zaboravljam da je Bugarska deo Crnomorskog regiona. Ne samo u Bugarskoj, već i u Grčkoj i Turskoj sad se odvija eskalacija napetosti. Čini mi se da treba tražiti vezu između svih ovih procesa. Borba iza kulisa je mnogo oštrija od one koju vidimo.

Bezuslovno, bugarski političari treba da sednu za pregovarački sto. Međutim, diskusiju treba početi od ekonomskih problema pošto upravo oni imaju odlučujući uticaj na društvenu atmosferu.

Dovoljno je jedno neuspešno imenovanje medijskog magnata da dođe do socijalne eksplozije posle koje sledi raspad države.

Sergej Duz,