22. jun 1941. godine – tužan datum u istoriji Rusije

22. jun 1941. godine je tužan datum u istoriji Rusije i postsovjetskih država kao što su Ukrajina i Belorusija. Tog dana je nacistička Nemačka napala SSSR. Počeo je Veliki Otadžbinski rat.

Generali vermahta su računali na munjevit rat, blickrig s izlazom na granice Moskve nekoliko meseci posle pobedonosne ofanzive. Istoričari postavljaju pitanje da li je SSSR bio spreman za rat s Nemačkom? Bezuslovno, Sovjetski Savez se za njega spremao i to vrlo ozbiljno. Međutim, Staljin je imao bojazan da će ako SSSR koncentriše previše snaga na granici to isprovocirati Nemačku, ističe naučni saradnik Instituta za svetsku istoriju Ruske akademije nauka Natalija Lebedeva:

- Ali rat nije trebalo izazivati, on bi i sam došao. Bojazan je bila potpuno nerealna. Staljin je pokušavao da odobrovolji Hitlera, nadao se da će njegova dejstva sprečiti napad Nemačke. SSSR nije stigao da dovede vojsku do granice, na kraju je neprijatelj došao blizu Moskve.

U osvetljavanju događaja vezanih za početak rata i predratni period ima mnogo spornog. Jedno od ključnih pitanja predstavljaju spekulacije u vezi s tim da je SSSR navodno bio saveznik nacističke Nemačke. Kao što je poznato, u avgustu 1939. godine Moskva i Berlin su potpisali Sporazum o nenapadanju. Govori istoričar, rukovodilac istraživačkih programa fonda „Istorijsko sećanje“ Vladimir Simindej:

- Dokumenta regulišu sasvim druge sfere, koje se tiču pitanja nenapadanja, granice, trgovine. U praksi s tačke gledišta potpisanih dokumenata SSSR i Nemačka nisu bili u stanju savezništva. Sve su to špekulacije novinara koji bi hteli da izvrnu istoriju unazad prikazavši Moskvu maltene kao prestonicu u kojoj su se zajedno s Berlinom donosile odluke o započinjanju Drugog svetskog rata.

Napad na Sovjetski Savez je bio veroloman, ali može li se smatrati iznenadnim? Jer, vojna obaveštajna služba je dostavljala dokaze o pripremama za napade na SSSR. Pošto je čitav sistem dogovora narušen može se koristiti reč „verolomno“, iako, naravno, nikakvog dubokog poverenja između zvanične Moskve i zvaničnog Berlina nije bilo, ističe Vladimir Simindej:

- Zaista, bez obzira na postojeće materijale o koncentraciji vojske, u Kremlju se smatralo da napad neće započeti u određenom roku, odnosno 22. juna. Moguće je da ovde nailazimo na problem strateške dezinformacije.

Sad je na Zapadu prisutan talas falsifikacija čija je suština da neki glavnim vinovnikom Drugog svetskog rata žele da proglase Staljina, pošto je on sam navodno planirao napad na Nemačku, ali ga je Hitler preduhitrio. Po mišljenju Vladimira Simindeja:

- Staljin je odgovoran za nespremnost zemlje da brzo uguši nemačku agresiju. Mislim da je i sam toga bio svestan. A razmišljanja o tome da je on započeo rat su potpuno očigledna laž. Staljin je na svaki način pokušavao da izbegne i da odloži sve radnje koje bi mogle da izazovu ovaj rat.

Upravo početni period rata, njegovi prvi dani i nedelje postali su najteži i najtragičniji. Ali nemačka komanda je imala pogrešnu računicu. Stupivši na teritoriju SSSR vojska je naišla na žilav otpor sovjetske vojske. Sovjetsko-nemački front je odmah postao odlučujući front Drugog svetskog rata. Upravo ovde je počela grandiozna bitka, čiji je ishod odlučio sudbinu, ne samo zemlje, već i celog sveta. Sovjetska vojska je, ispoljivši hrabrost i heroizam, uspela da osujeti hitlerovski plan najezde na Istok. A u Berlinu se računalo da će već do jeseni 1941. godine pristupiti osvajanju Irana, Iraka i Egipta, regiona oko Sueckog kanala, a zatim i Indije. Međutim, nije bilo suđeno da se ovi planovi ostvare.

Oleg Nehaj,