Sporazum o RSMD: anahronizam ili započeti posao za budućnost

 
SAD su optužile Rusiju da je prekršila Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa. Po mišljenju stručnjaka, skandal je malo zakasnio, pošto je sporazum u trenutnim uslovima izgubio svoju aktuelnost.

List The Washington Times skreće pažnju javnosti na novu rusku raketu „Jars-M“ dometa oko 5500 kilometara. Amerikanci ovaj model smatraju raketom srednjeg dometa, a ne međukontinentalnom balističkom, kao što je Moskva izjavila. Ruski stručnjaci se ne slažu s ovakvom formulacijom pitanja, ističe vojni analitičar, politikolog, zamenik glavnog urednika mrežnog izdanja „Dnevni žurnal“ Aleksandar Golc.

- Raketa „Jars“ je – kao što je opšte poznato – međukontinentalna balistička raketa. Napravljena je na osnovu rakete „Topolj-M“, koja je jedna od osnovnih u arsenalu ruskih strateških nuklearnih snaga. Kao takav, „Jars“ je uvršten u Sporazum o SON, koji je potpisan 2010. godine. Tada su se obe strane složile da je „Jars“ MBR i da je uvršten u sporazum u kategoriji strateških nosača.

Drugim rečima, neumesne zamerke Amerikanaca su neosnovane. Ali, ovaj incident je dao povoda političarima i stručnjacima da ponovo počnu da govore o RSMD. Moskva skreće pažnju javnosti na Indiju, Pakistan, Koreju, KNR, Iran i Izrael, koji imaju rakete maog i srednjeg dometa. Odnosno, postoji verovatnoća da će se Rusija odreći svojih obaveza po ovom sporazumu.

Po mišljenju glavnog urednika časopisa „Nacionalna odbrana“, Igora Korotčenka,

- Ovakva mogućnost je predviđena. To će odrediti predsednik Rusije, u čiju nadležnost spada ovo pitanje. Razume se, odluka će biti doneta uz uzimanje u obzir mišljenja zainteresovanih ministarstava i nadleštava, pre svega Ministarstva odbrane i Generalnog štaba. Po mom mišljenju, ovaj sporazum zaista pomalo izgleda kao anahronizam. On je potpisan u određenim istorijsko-političkim uslovima. Tim pre što po perimetru ruskih granica čitav niz zemalja u naoružanju ima rakete malog i srednjeg dometa (ili radi na njihovoj izradi). U ovim uslovima radi osiguravanja bezbednosti Rusije političko rukovodstvo zemlje ima pravo da donese svaku odluku kako bi likvidiralo postojeći disbalans.

Stručnjaci su takođe mišljenja da je Rusija u stanju da parira pretnji uz pomoć strateških sistema i taktičkog nuklearnog oružja. Aleksandar Goljc smatra:

- Problem se sastoji u tome što rakete srednjeg dometa proizvode oni koji ili uopšte nemaju ili imaju malo strateških nosača. Podsetiću da na današnji dan ukupan obim nuklearnih sredstava SAD i Rusije čini 95% ukupnog broja svih nuklearnih sredstava. Iz toga nedvosmisleno sledi da to što pojedine zemlje imaju ili nemaju rakete srednjeg dometa, ni na koji način ne utiče na svetski strateški bilans. I naravno, ne podriva bezbednost Rusije. Zato što Rusija ima kolosalnu nadmoć nad svima ostalima kad su u pitanju strateška nuklearna sredstva.

Postoji mišljenje da će istupanje Rusije iz sporazuma o RSMD destabilizovati situaciju u svetu. Međutim, danas zaista nastaje paradoksalna situacija kad sve veći broj zemalja ovladava tehnologijama za proizvodnju raketnih sistama malog i srednjeg dometa, a Rusija i SAD su dovedene u očigledno nepovoljne uslove. Moguće je da će to više destabilizovati situaciju nego istupanje iz ugovora o RSMD.

Verovatno bi ugovoru trebalo dati globalni karakter. Pritom bi važeći dokument mogao da posluži ka osnova za novi sporazum. Glavno je da se postigne to da pravila igre budu ista za sve.

Sergej Duz,