VRANJE - BISER JUGA SRBIJE

Intervju sa gospodinom Tomislavom Stojanovićem, direktorom Turističke organizacije Grada Vranja
 

1. Koliko je turizam razvijen na Jugu Srbije?


1. Turizam predstavlja jedan od zamajaca ukupnog privrednog razvoja jedne sredine, što ga, samo po sebi svrstava u jednu od prioritenih grana društva u tranziciji, kakvo je i ovo naše. Uprkos recesiji i velikoj krizi, koja sa manje ili više intenziteta, besni od 2008. godine, turizam na svetskom nivou, od svih privrednih grana beleži najmanji pad, pa je u 2012. godini pretekao i do sada veoma unosne poslove avio i automobilske industrije, pa čak i industriju IT tehnologije i završio na 2. mestu liste profitabilnih delatnosti. Nažalost, Vranje, ali i čitava Srbija, kaskaju za svetskim trendom zbog toga što godinama unazad razvoj turizma, kao i još nekih delatnosti, predstavljaju samo deo repertoara predizbornih obećanja. Za razliku od zemalja srednje Evrope koje su komparativne turističke prednosti pretvorile u konkurentne, mi smo tek na početku tog ciklusa. Drugim rečima, turističkog potencijala imamo, ali dug je put od pretvaranja tog potencijala u konkretnu turističku ponudu. Dug niz godina nečinjenja u ovoj oblasti ostavio je traga, pa je tako potrebno dosta energije da se ova profitabilna grana pokrene, što se može učiniti jedino promenom svesti što kod lokalnih vlasti, ali isto tako i gradjana, koji nikako da shvate prave mogućnosti i šansu koju im pruža bavljenje ovom delatnošću. Ali, gde ima volje ima i načina, tako da se nadam da ćemo u narednom periodu uspeti da izadjemo sa konkretnijim rezultatima u ovoj oblasti.

2. Po čemu je Vranje prepoznatljivo u Srbiji, a po čemu u svetu?


2. Vranje jeste najjužniji grad u Srbiji, tik uz samu granicu sa Makedonijom i Bugarskom. Sama ta činjenica navodi ljude na mišljenje da je to onaj pravi Jug Srbije, koji blješti od svoje egzotike i vrelog južnjackog sarma. Dakle, ono po čemu nas ljudi u Srbiji prepoznaju, prvenstveno, jeste muzika, i sav onaj sevdah i dert, koji je Bora Stanković u svojim delima rado opisivao. Ne zaboravimo ni trubu, jer je Vranje već odavno u Srbiji poznato kao prestonica južnjačke trube, koja za razliku od one zapadnjačke ima poseban, setan prizvuk. Kada smo već počeli da nabrajamo, velika većina Srba, Vranje oseća kao grad Bore Stankovića, malu kasabu na kraju sveta u kojoj je vreme stalo i u kojoj su ljudi predusretljivi i uvek dobri prema namernicima. Ono na čemu je TO Vranje radila u prethodnom periodu jeste svojevrstan izlet na polje zaštite geografskog porekla pojedinih jela ovog kraja, tako da verujem da nas, makar manji procenat prepoznaje po samsi, tarani, crvencima i sličnom hranom, specificnoj samo za ovaj kraj Srbije.

3. Kako unaprediti turističku ponudu u Vranju i na Jugu Srbije?



3. Ono što ja volim posebno da ističem jeste činjenje ponude atraktivnom za turiste. Vranje je grad bogate istorije, što se posebno ogleda u njegovoj arhitekturi, izgledu čaršije i sl., ali to samo po sebi ne predstavlja turističku ponudu, barem ne u onom smislu kakvo je narodi u EU smatraju. Neophodno je svu ovu ponudu obogatiti dodatnim sardžajima, sto bih ja rekao, uključiti je u mejnstrim tokove i na taj nacin učiniti istoriju grada dotupnom svim generacijama turista. Druga stvar odnosi se na nađu drugu najtopliju banju u Evropi, Vranjsku Banju, kojoj nedostaju smeštajni kapaciteti da bi ostvarila svoju punu svrhu. To je usko povezano sa neophodnošću promene svesti kod gradjana, koji moraju da shvate da turizam bez hotelijerstva ne moze da ide isto kao sto ni hotelijerstvo bez turizma ne funkcioniše. U tom smislu potrebno je veće interesovanje gradjana upravo u tom smeru, a TO Vranje svim zainteresovanim licima stoji na raspolaganju, u smislu sveobuhvatne pomoći oko uključivanja u posao i marketinga. Treće, moguće je organizovanjem većeg broja manifestacija različitog tipa obogatiti turističku ponudu koja bi, u tom slučaju funkcionisala na principu "za nekog sve, za svakog ponešto". Po meni lično, ne postoji "nagli skok unapred" - dosta je bilo grandioznih projekata - za njih ionako para nema; potrebno je osvrnuti se realnim mogućnostima i iz godine u godinu razvijati deo po deo turističke ponude.

4. Koje manifestcije nas očekuju u Vranju u narednom periodu?


4. Osim Vranjskog kulturnog leta, koje uveliko traje i počelo je manifestacijama Noć muzeja i Maj mesec muzike, očekuju nas tradicionalni Dani Karanfila u Vranjskoj Banji, Dani Vranja krajem avgusta i projekat decentralizacije Nišvil festivala, koji će se po drugi put održati u Vranju. Pored njih publika će moći da prisustvuje i Medjunarodnoj smotri folklora. TO vranje razradjuje koncept postojećih i mogućnost oformljenja novih manifestacija, tako da se nadam da ćemo u narednom periodu uspeti da, u ovom smislu, obogatimo turističku ponudu grada. Naravno ne govorim samo o muzičkim festivalima, već i o mogućnostima organizovanja raznih vrsta sajmova, koji su pokazali da znaju da budu itekako interesantni turistima kako iz zemlje, tako i iz regiona.