Egipat traži puteve za mirovni dijalog

Egipatska vojska se sprema za masovne proteste pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Mursija. Juče je komanda oružanih snaga zemlje obećala da će se suzdržati od represivnih mera u pogledu demonstranata, ako njihove akcije budu imale mirni karakter. Ipak protivnici smene vlasti u Egiptu raspoloženi su prilično agresivno.

Privremeni vršilac dužnosti šefa države Adli Mansur pozvao je na saradnju sve političke snage Egipta, između ostalog Muslimansku braću. Ipak skoro svi lideri ovog pokreta i nekoliko stotina aktivista u datom trenutku su uahpšeni. Televizijski kanali koji pripadaju islamistima su zatvoreni. Pristalice Muslimanske braće i Muhameda Mursija uklonjenog sa vlasti nameravaju da nastave demonstracije i da brane legitimnost izabranog predsednika, kaže stanovnica Kaira.

- Vojska je prevarila narod. Odmah posle deklaracije ministra odbrane as-Sisija o smeni vlasti oni su zaustavili program svih islamističkih kanala. Zar je to sloboda? Oni vrše hapšenja bez odluke suda. Vratili smo se u epohu Mubaraka.

Između ostalog Muslimanska braća, mada su i odbila da priznaju „uzurpatore vlasti“, izjavila su da neće voditi sa njima oružanu borbu. A vojska je dala garancije da neće postavljati prepreke za održavanje masovnih akcija, ako one ne budu pretile nacionalnoj bezbednosti. To daje nadu da sada neće doći do ponavljanja krvavih događaja od pre dve gdoine, ističe glavni naučni saradnik Instituta za Istok RAN Andrej Korotajev.

- Nažalost, verovatnoća tako žestokog scenarija i put ka građanskom ratu sada nisu isključeni. Ali, iskreno govoreći, veoma računa u toj sitauciji na mudrost rukovodstva Braće muslimana. Zato što u principu njima bi bilo povoljno sada da odgvore asimetrično na dejstva svojih oponenata i da se potrude da deluju kao legalna opozicija. Narednih meseci Muslimanska braća će sakupljati poene. Sada je situacija takva da ako izbori budu održani prilično brzo, u tekućem talasu Muslimanska braća će ih izgubiti. Ali, ako se proces otegne, Muslimanska braća mogu opet da dođu na vlast sasvim legalnim putem.

Sada je jedan od glavnih zadataka Adlija Mansura formiranje privremene vlade koja će pripremati održavanje parlamentarnih i prevremenih predsedničkih izbora. Kao osnovni kandidat za dužnost šefa ministarskog kabineta navodi se lider svetovne opozicije Mohamed al Baradej. Svojevremeno on je bio na čelu Međunarodne agencije za atomsku energiju i poznat je u čitavom svetu. Ali to ne znači da će ga dobro primiti Egipćani, smatra rukovodilac Centra za arapska i islamska istraživanja Instituta za Istok Bagrat Sejranjan.

- Radi se o tome što je on prelazna figura. On je prosto poznata osoba, dobitnik Nobelove nagrade za mir. On je Egipćanin, ali u zemlji se nije nikako ispoljio, bio je primetniji na međunarodnoj sceni. Ne bih ga razmatrao kao ozbiljnu figuru u dugotrajnom periodu. Za izvesno prelazno vreme on može da bude izabran.

Međunarodna reakcija na događaje u Egiptu nije jednoznačna. MIP Rusije pozvalo je sve političke snage u Egiptu da ispoljavaju suzdržanost i da se rukovode opštenacionalnim interesima, kao i da teže da na demokratski način reše sve sazrele političke i socijalno-ekonomske probleme. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je zatražio da se obnovi građanska uprava u Eigptu u skladu sa principima demokratije. Pariz je pozvao nove vlasti da se odnose sa dužnim poštovanjem prema Muhamedu Mursiju, smenjenom sa dužnosti. Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele je nazvao događaje u Egiptu ozbiljnim presedanom koji može da ima posledice za bliskoistični region. Turska smatra događaje vojnom intervencijom koja ne odražava volju naroda. Afrički savez je izjavio da može da obustavi učešće Egipta u delatnosti organizacije posle prevrata.

Natalija Kovaljenko,