Incident sa avionom Eva Moralesa

Slučaj sa predsednikom Bolivije Evom Moralesom koji se po povratku u domovinu posle posete Rusiji tri puta zadražvao na aerodoromima evropskih zemalja posebno burne proteste izazvao je u Latinskoj Americi.

Uzroci do krajnjih granica otegnutog leta bolivijskog predsednika Eva Moralesa imali su daleko ne objektivni, prirodni karakter. Jer višesatna zadržavanja predsedničkog aviona nisu bila izazvana lošim vremenskim prilikama, već nepredvidivom političkom situacijom.

U stvari, ko bi mogao da pomisli da se to desilo baš u vreme kada su specijalne službe SAD uzaludno pokušavale da nađu svog bivšeg saradnika Edvarda Snoudena koga su optužile za izdaju. Pretpostavlja se da se on nalazio u Moskvi, u neutralnoj zoni međunarodnog aerodroma...

A pošto je Evo Morales bio u poslovnoj poseti Moskvi, prema pomisli ginilaca, bolje mesto za traganje za beguncem od aviona bolivijskog predsednika nije se moglo naći: šta ako je Snouden ipak odlučio da potraži azil u Latinskoj Americi. Bez senke sumnje su delovale i diplomate iz Francuske, Portugalije, Italije i Španije. Stiče se utisak da su zemlje prinudnog sletanja Moralesovog aviona uvek spremne da pomognu američkim prijateljima. Sazreo je veliki međunarodni skandal, o čemu je bilo referisano Generalnog sekretaru UN, koji je shvatio zabrinutost bolivijske vlade.

Po rečima predsednika Ekvadora i Venecuele Rafaela Korea i Nikolasa Madura, onaj koji pomisli nadalje da se suoči sa interesima Bolivije, dočekaće na svom putu proteste čitave Latinske Amerike. Što se tiče boravka predsednika Bolivije u Moskvi, ova poseta, po mišljenju eksperata iz La-Pasa, poslužiće jačanju bilateralnih veza u najrazličitijim oblastima ekonomije i u sferi vojno-tehničke saradnje. Po mišljenju bolivijskog ambasadora u Rusiji Marije Ramos, predsednik je dobio krajnje zanimljive predloge koji će biti pažljivo proučeni.

Naravno, i u Rusiji i u Latinskoj Americi jasna je oštra ocena incidenta oko Moralesovog leta u domovinu. Evo šta kaže zamenik direktora Instituta za Latinsku Ameriku Boris Martinov, koji smatra da je događaj na teritoriji Evrope sasvim u duhu američkih tradicija.

- SAD odavno već pokušavaju da premeste međunarodno pravo na nivo presedana, počev, na primer, od toga kako su u NATO redovima bombardovali Jugoslaviju, mimoilazeći odluke SB UN. I slučaj sa zadržavanjem Moralesovog aviona uklapa se u tu američku tradiciju. Tako da druga reakcija latinoamerikanaca nije mogla da se očekuje. Šest zemalja odjednom ovo je oštro osudilo. Istina, nisu sve države ovog regiona bile jedinstvene. Tako Kolumbija, za koju su SAD glavni parnter u ekonomskim vezama, nije rizikovala da svoje negodovanje izrazi zvanično.

Ocenu dešavanja oko Moralesovog aviona jasno je označila argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kiršner. Ona je odlučno osudila kršenje međunarodnog prava u pogledu Bolivije, njenog najvišeg državnog poslenika.

- Zanimljivo je da što manje mi svi govorimo o pravnoj bezbednosti, to oni koji na sve strane tvrde da poštuju međunarodno pravo, krše najelementarnija međunarodna prava. Makar jednom u životu da mole za oprošaj za ono što su uradili!

Ali ravnodušan ostaje glavni inspirator oštre polemike koja se povela. U epizodi oko Moralesovog aviona SAD peru ruke. A za sve izmišljotine političara i štampe o istoriji vazdušnog putovanja bilivijskog predsednika neka odgovaraju sami evropljani.

Igor Kudrin,