SRBIJA NESTAJE: Za 10 godina 300.000 manje ljudi!

07.07.2013. god.

Danas nas je za više od 311.139 manje nego 2002. Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a ponegde i preko 50. Na mapi Srbije je čak 1.458 naselja u kojima nije rođeno nijedno dete.

SRBIJA će 2030. godine imati tek nešto više od šest miliona stanovnika, od kojih će dve trećine živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova. Najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Prvi put nezaposlenost neće biti goruća tema, jer će nam nedostajati radna snaga. Zato će zdravstveni i socijalni fondovi da dožive kolaps, jer će biti gotovo dvostruko više starih nego mladih koji rade i stvaraju.

U ovom ili još mračnijem scenariju bliske budućnosti naći će se Srbija ukoliko i u godinama koje su pred nama budu nastavljeni negativni demografski trendovi. Sadašnja situacija je teška, ali najgore tek sledi. Stručnjaci procenjuju da ćemo već za dve decenije popiti prvi demografski šamar, koji će upaliti alarm u društvu. Sva je prilika da će tada već biti prekasno da se bilo šta promeni, posebno što svi parametri pokazuju da je stanje sve gore.

Popis stanovništva, statistika, demografska istraživanja i procene saglasni su u jednom - zbog negativnog prirodnog priraštaja stanovništvo Srbije svakog dana opadne za više od 80 stanovnika. Danas nas je za više od 311.139 manje nego 2002. godine. Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina. Na mapi Republike je čak 1.458 naselja u kojima nije rođeno nijedno dete. U poslednjih deset godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146.500 mahom visokoobrazovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti.

Sve ove brojke i slova jasno pokazuju da je Srbija na ivici demografskog sunovrata koji će svoje pravo lice pokazati već za dvadesetak godina. Iako su borba protiv bele kuge, stimulisanje rađanja i oživljavanje sela dežurne teme u javnosti, naročito pred izbore, pravi potezi još uvek izostaju. Borba za budućnost za sada se svodi samo na upozorenja statističara i besomučno birokratsko pisanje strategija, akcionih i drugih planova koji padaju u zaborav u prvoj nedelji po usvajanju.

Jednostavan odgovor na pitanje kako ublažiti demografsko propadanje Srbije, prema oceni stručnjaka, ne postoji. Populaciona politika koja bi zaustavila promaju koja sve jače duva među proređenim stanovništvom Republike mora da podrazumeva ozbiljan rad koji će građanima da osigura veći životni standard i bolje uslove života. To bi umanjilo migracije u inostranstvo, ali i ljudima u selima sa zaparloženim njivama i bez škola i ambulanti omogućilo ostanak i pristojan život.

Izvor
KURIR

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »