Samit EU: prodora nema, ali ih niko nije ni očekivao

U Briselu 28. juna završen redovni samit EU. Uoči samita su kao glavne teme za razmatranje pominjali podršku malog i srednjeg biznisa u Evropi, stvaranje bankarskog saveza i integraciju finansijskih tržišta EU.

Međutim, glavna je tema bila nezaposlenost, koja rezultira nizom raznovrsnih problema, - uveren je ekspert-politikolog Aleksej Kuznecov.

- Nezaposlenost u EU usporava ekonomski rast, jer se smanjuju prihodi stanovništva, opada lična potrošnja. Pored toga ne koriste se radni resursi - najviše stradaju mladi. Nezaposlenost kod mladih u EU iznosi već 23 odsto, pored ukupne nezaposlenosti 11 odsto.

Na jugu kontinenta broj nezaposlenih među mladima iznosi već skoro 60 odsto. Lideri EU su se dogovorili da će izdvojiti 8 mlrd evra radi rešenja tog problema - o tome je prema rezultatima prvog dana samita objavio predsednik EU Herman Van Rompej. Inače, kako tvrde eksperti, usvojni program će omogućiti ublaživanje problema, ali teško da će promeniti situaciju na tržištu rada. Izvori nezaposljenosti su različiti u različitim zemljama, to znači da treba propisati svakoj zemlji svoj lek.

Protivrečnosti se vide golim okom: bez obzira na zajedničko tržište rada, nezaposlenost u Nemačkoj ili Austriji iznosi 5 do 6 odsto (što bi moglo da se smatra normom), zato u problematičnim zemljama kao što su Španija ili Grčka taj pokazatelj iznosi 20 odsto.

Inače, na samitu se više diskutovalo, nego rešavalo. Glavni rezultat akcije, prema rečima rukovodioca Centra nemačkih istraživanja Instituta Evrope RAN Vladislava Belova, bilo je razmatranje osnovnih problema i potvrđivanje dokumenata, koji su bili davno pripremljeni.

- Verovatno je osnovno - potvrđivanje prelaza na petogodišnje finansijsko planiranje. Odluka je bila usvojena još protekle godine, ove godine je ona bila potvrđena. Zatim potvrđivanje napaćenog budžeta, koji je bio odobren još u decembru, ali je Evroparlament odbio da ga usvoji. Ukoliko sam obavešten, tu je postignut konsenzus. Verovatno ćemo videti usvojeni budžet u onom vidu, kako je bio razmotren.

Pre početka samita neki eksperti su savetovali da se ne čekaju ozbiljne promene iz dva razloga: evrozona i EU suviše zavise od Nemačke, a nemački kancelar Angela Merkel je zabrinuta u vezi sa predstojećim izborima u bundestag.

Međutim, reč nije samo o izborima, uveren je šef odelenja Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN Sergej Afoncev. Boreći se protiv ekonomske krize, briselski birokrati pokušavaju da nađu univerzalno sredstvo, koje bi svima odgovaralo. U ekonomiji takve panaceje nema, ubeđen je Afoncev, jer se različite države suočavaju s različitim problemima.

- Vrše se pokušaji da se u vezi sa krizom poveća unifikacija - tobože bez nje je nemoguće. To nema nikakve osnove. To je tromost briselske birokratije. Briselska birokratija zna da čini samo unificirane stvari. Ona želi da u uslovima krize stekne veća punomoćja, reguliše više ekonomskih procesa, piše ne hiljadu pravila, već hiljadu sto.

Češće od drugih zemalja svoje nezadovoljstvo izražava Britanija. Ostrvo uporno dokazuje Briselu da se njegov ekonomski potencijal bitno razlikuje od potencijala mnogih država kontinenta. To znači da i problemi, i putevi njihovog rešavanja takođe moraju da budu drugačiji. Zato se Anglosaksi kategorično ne slažu, kada im pokušavaju da predlože ista pravila, koja se predlažu Grcima i Kipriotima.

Vlad Grinkevič,