Kriza rasne politike SAD

Javno mnjenje u SAD-u podelilo se zbog podrške od strane predsednika Obame afroameričke zajednice, koja smatra da je sudsko opravdanje belca, člana patrole, odraz rasne dikriminacije.

Reč je o Džordžu Cimermanu, čije su akcije rezultirale smrću tamnoputog mladića Trejvona Martina. Obama je uprkos američkoj političkoj tradiciji odlučio da se umeša u taj predmet. Moguće je da je predsednik hteo da iskoristi raspoloženje ulice. Međutim, posmatrači su u tome našli znaci pritiska na sud. Pred mikrofonom je direktor Instituta strateškog planiranja i prognoziranja, naučnik Instituta svetske ekonomije Aleksandar Gusev.

- Situacija, koja se desila u SAD-u u vezi sa pogibijom mladića, stvara ne samo procesualne teškoće, već i političke. Obama je prvi predsednik-afroamerikanac. Čemu to može da vodi? – presuda će biti revidirana. Mešanje predsednika može da stvori presedan. Afroamerička zajednica SAD se nada na uticaj od strane Obame. Nisu oni slučajno glasali za Obamu da bi on branio njihove interese.

Konflikt, koji je postao uzrok političkog skandala, otkrio je suštinu problema: U SAD-u nije sve do sada uspelo da se likvidira rasna diskriminacija, mada u toku poslednjih 50 godina situacija se korenito promenila. Pred mikrofonom je predsednik uprave Centra političkih tehnologija Boris Makarenko.

- Obama se rodio dve godine pre usvajanja Akta o građanskim pravima, koje je kongresu podneo predsednik Kenedi, a potpisao Džonson. Da su tada Kenediju rekli da je u državi Havaji već rođen tamnoputi dečak, koji će posti predsednik Amerike, mislim, ne bi on poverovao. Za manje od 50 godina su Amerikanci izvršili ogroman prodor u toj problematici. Reč nije samo o političkoj korektnosti, već u tome da je u afroameričkoj zajednici nastala svoja srednja klasa. Ta srednja klasa živi prema zakonima i deli sa belcima zajedničke socijalno-kulturne vrednosti. To je principijelna razlika. Međutim, ona nije rešila sve probleme. Ponekad rasne protivrečnosti još uvek su sačuvane, te dolazi do konflikata.

Verovatno je ipak reč o tome da je klatno krenulo u suprotnom smeru. Danas se u SAD-ama dikriminiraju ne crnci, već belci. Prema sociološkim istraživanjima, 58 odsto Amerikanaca-belaca od 18 do 24 godine smatra da je diskriminacija prema belcima postala ozbiljan problem poput diskriminacije etničkih manjina. 60 odsto belaca iz narodnih slojeva pridržava se sličnog mišlenja.

Skoro sigurno situacija s policajcem-belcem i mladićem-crncem nije tako jednostavna, kako pokušava da predstavi afroamerička zajednica. Međutim, Obama se našao na uzdi svojih sunarodnika. Usled toga predsednik rizikuje da izgubi poverenje građana-belaca. Mada mu je u taktičkom smislu sve jedno (on više ne može da bude učestvuje u izborima), strateški predsednik pogoršava situaciju. Politička praksa, zasnovana na eksploataciji kompleksa istorijske krivice, ne pruža šansu na realno pomirenje nacije.

Sergej Duz,