Sukobi u Egiptu

U subotu (27. jula) u Etiptu i dalje broje žrtve masovnih sukoba između pristalica nove vlasti i njenih protivnika. Koškanja su počela krajem nedelje. Do jutra 27. jula, po jednim podacima, u Kairu je poginulo 20 ljudi. Po drugim, broj žrtava je premašio 120, a preko hiljadu ljudi je ranjeno. Do trvenja je došlo u mnogim gradovima zemlje piramida. Vojska je na ulice izvela dodatne patrole i oklopnu tehniku.

Po podacima egipatskih listova, oko 30 miliona Egipćana se odazvalo na apel vojske i izašlo je na ulice kako bi podržalo novu vlast u njenoj borbi protiv terorizma. Do nemira je došlo kad je islamski pokret „Muslimanska braća“ počeo da održava antidemonstracije u znak podrške predsedniku Mohamedu Mursiju, koji je svrgnut početkom jula. Sukobi su poprimili izuzetno žestok karakter kad je postalo poznato da je Mursi 26. jula zvanično pritvoren i uhapšen na 15 dana. Protiv njega se vrši istraga istovremeno u vezi s nekoliko optužbi, između ostalog: bekstvo iz zatvora, državna izdaja i ekonomski zločini. Praktično, ovo hapšenje ne menja Mursijevu situaciju. I pre toga se smatralo da je „u kućnom pritvoru“ i bio je u kasarnama. Međutim, atmosfera na ulicama je posle hapšenja postala maksimalno užarena.

„Muslimanska braća“ svojim akcijama guraju zemlju u još veća razaranja, u haos, izjavio je za „Glas Rusije“ predsednik Centra za strateška istraživanja „Rusija – Islamski svet“ Šamil Sultanov.

- Građanski rat znači destabilizaciju Egipta. Ali, destabilizcija Egipta je destabilizacija celog Bliskog istoka. On može da se pretvori u veliki Avganistan.

Najžešći sukobi između pristalica „Muslimanske braće“ i policije su se desili nedaleko od džamije Raba al Adauja u Kairu, koja je postala mesto okupljanja islamista.

Ministar unutrašnjih poslova zemlje, Muhmed Ibrahim, izjavio je da u Kairu nema i neće biti nikakve koristi od mitinga „Braće“ i da se Egipat više nikad neće vratiti na staro“. Privremeni predsednik Adli Mansur je apelovao na pristalice „Braće“ da se raziđu po kućama obećavši da „niko neće biti progonjen“.

U međuvremenu, 27. jula ujutru u Egiptu je istekao rok ultimatuma koji je vojska dala „Muslimanskoj braći“ i kojim se zahtevalo da usvoji plan nacionalnog pomirenja i obustavi nerede u zemlji. U suprotnom slučaju, vojnici prete da će preći na oštru strategiju presecanja aktova nasilja i terorizma. Za „Muslimansku braću“ to znači isto što i stavljanje njihovog pokreta van zakona. Rukovodstvo organizacije je već izjavilo da je egipatska vojska praktično započela građanski rat u zemlji.

Glavne probleme najskorije budućnosti Egipta predstavlja borba s radikalnim islamističkim grupacijama, kaže stručnjak Instituta za strateške ocene i analizu Sergej Demidenko.

- Pitanje se sad sastoji u tome da se od učestvovanja u legalnoj političkoj vlasti odseku najradikalnije religiozne grupacije. Ne mislim da će to produbiti raskol u egipatskom društvu. Veći deo društva je nastrojen prilično sekularno. Međutim, to će, naravno, izazvati još veću destabilizaciju.

Neki analitičari smatraju da je vojska sasvim u stanju da prekine nemire u egipatskim gradovima, pa čak i da „obezglavi“ vrhušku islamističkih organizacija. Međutim, to može izazvati podjednako opasne posledice: terorizam se može povući u ilegalu. Islamisti, uključujući i najradikalniju grupaciju „Al Gama al Islamija“ koja podržava „Braću“ spremni su da se vrate „na put krvavog terora“ 1980-1990-ih godina.

U Kairu je u međuvremenu počela sa radom specijalna ustavotvorna komisija koja u roku od mesec dana treba još jednom da promeni glavni zakon zemlje, odnosno „Mursijev ustav“. Parlament koji kontrolišu „Muslimanska braća“ ga je odobrio u novembru 2012. godine.

Liberalni i svetovni političari se nadaju da će u novi zakon biti uključena odredba o zabrani delatnosti radikalnih islamističkih partija. Kao i da će biti zabranjena politička propaganda u džamijama. U suštini, radi se o povratku Egipta na nešto promenjen ustav bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka iz 1971. godine. Njime je takođe bila zabranjena delatnost radikalnih islamista poput pokreta „Muslimanska braća“ u zemlji. Hosni Mubarak je bio svrgnut za vreme revolucije 2011. godine.

Andrej Fedjašin,