Neodređenost oko Kaspijskog slanog jezera kao geopolitički instrument

Kaspijsko jezero ostaje u žiži povećane pažnje svetskih država, jer traženju kompromisa u podeli jezera između 5 prikaspijskih zemalja smetaju interesi SAD, koje žele da sačuvaju za sebe status aktivnog regionalnog igrača.

Kaspijsko jezero je ispalo podeljeno po obali veoma neravnomerno. Ta činjenica, pored složene geografije jezera, stvara dopunske teškoće. Osim toga, u određivanju pravnog statusa Kaspijskog jezera strane nikako ne mogu da postignu jedinstveno mišljenje - da li je to jezero ili more. Iza toga stoje različite varijante korišćenja prostora.

Danas Rusija istupa za određivanje granica teritorijalnih voda u razmerima 12 ili 24 milje i podržava ideju zajedničkog vlasništva ostalog dela akvatorije preko dogovora su susednim Kazahstanom i Azerbajdžanom.

Međutim, pregovori su daleki od uspešnog završetka. Mnogi eksperti smatraju da traženje kompromisa koče stalni pokušaji da se uklope u šemu geopolitičkih igrača EU i SAD. Oni teže da se učvrste na Kaspiju, jer se pod njegovim dnom nalaze bogate zalihe energenata. Međutim, ne samo zbog toga. Kaspij je umnogome ključ za ogromni region. Klupče kontradiktornih interesa stvara veoma nepovoljnu pozadinu za pregovore. Pred mikrofonom je zamenik direktora Instituta zemalja Azije i Afrike MDU Lomonosov Andrej Karnejev.

- Od raspada SSSR-a zapadne korporacije su počele da aktivno rade u tom regionu. 1990-ih godina SAD su pokušale da realizuju geopolitički zadatak da bi veći deo energenata bio tansportovan ne preko Rusije, već drugim maršrutama. Taj je projekat bio umnogome realizovan. Danas znatni deo energenata Azerbajdžana, delimično Kazahstana zaista se transportuje ne preko Rusije.

Međutim, to ne znatno menja geopolitičku ravnotežu u Evroaziji, između ostalog, u Kaspijskom regionu, mada ekonomke protivrečnosti nisu nestale. Ovde se međusobno kose interesi prikaspijskih zemalja. Uskladiti ih je dosta složeno. Tome smetaju interesi vanregionalnih igrača. Pri bilo kojoj podeli Kaspija neodređen ostaje problem razrade transgraničnih naftogasnih nalazišta.

Dijametralno različiti interesi i neželja da se postignu kompromisi rezultirala je poslednjih godina aktivnom militarizacijom i povećanjem snaga VPS prikaspijskih država. To je posebno aktuelno u slučaju Turkmenistana i Azerbajdžana. Iran srgej Duz,e takođe boji Azerbajdžana, ali iz drugih razloga: Baku je regionalni saveznik Vašingtona. Hipotetički nije isključeno da će teritorija Azerbajdžana biti iskorišćena kao uporište za vojnu kampanju protiv Irana od strane Izraela i SAD.

Inače, SAD teže da uđu u Kaspijski sliv. Pri takovoj situaciji verovatnoća pravedne i ravnopravne podele akvatorije Kaspija se odgađa za neodređenu perspektivu.

Sergej Duz,