U avgustu 1968. ljudi u SSSR nisu ćutali...

Uvođenje sovjetskih trupa u Čehoslovačku u avgustu 1968. godine bila je tragična greška koja je bacila senku na decenije odnosa dve zemlje i njihovih naroda. Česi i Slovaci su godinama smatrali da je SSSR bio ravnodušan prema gušenju Praškog proleća.

Tek početkom perestrojke saznalo se za herojsku akciju sedmorice odvažnih koji su izašli na Crveni trg sa plakatom Za vašu i našu slobodu. I predsednik Vaclav Havel je primio u Praškom gradu jednu od učesnica demonstracija, provobranioca Lrisu Bogoraz, koja je dobila za taj protest 4 godine proterivanja u daleku Irkutsku oblast.

80. godine smo se sreli sa Larisom. To je bila krhka bolećiva žena sa ogromnim tužnim očima, i sa nesalomimom moralnom okosnicimo unutar sebe. Tada je ona govorila:

- U stvari ljudi koji su protestvovali protiv uvođenja trupa bilo je mnogo više, ne sedam ljudi. Svaki put ponavljam – u mojoj sredini ne znam nikoga ko nije saosećao Česima i Slovacima u reformama, ne vezivao sa njima nade u promene, ne izražavao negodovanje povodom gušenja Praškog proleća. Posle 21. avgusta pošlo nam je za rukom da preko radija kroz šuštanje sredstava za ometanje uhvatimo iz Praga tragični ženski glas: Ruska braćo, odlazite! Mi vas nismo zvali. A dan ranije sam videla kako su preko Lenjinskog prospekta, prepunog ljudi izvedenih na ulice po zadatku vozili predsednika Čehoslovačke Ludvika Svobodu koji je „doputovao“ u Moskvu, a faktički prebačen nasilno. Iza stakla automobila promicalo je ne lice, nego trgična maska... Jednom reči, nisam mogla da ne izađem na trg.

Larisa Bogoraz i njeni prijatelji svesno su bacili svoju sudbinu pod valjak sovjetske represivne mašinerije. Posle njihove akcije pesnik Aleksandar Galič je napisao: Možeš li da izađeš na trg? Smeš li da izađeš? Kad kucne čas?

U Lenjingradu, sada Sankt-Peterburgu, na čuvenim klodtovskim konjima pojavio se natpis Igora Boguslavskog: Brežnjev marš iz Čehoslovačke! Drznika su uhapili, dali mu tri godine zatvora. Petoro pravobranilaca, među njima čuveni general Petar Grigorenko, predao je ambasadi Čehoslovačke pismo u znak podrške lideru Praškog proleća Aleksandru Dubčeku. Evo odlomka iz referata ministra za očuvanje javnog reda Ščelokova generalnom sekretaru Brežnjevu iz otvorenih arhiva CK KPSS:

23-24. agusta 1968. godine imali smo incident. Stanovnik Luganska Beljajev je vikao na ulici: Dole sovjetski okupatori Čehoslovačke! Slobodu Svobodi! Beljajev je zadržan. U Černigovu na ogradi je pronađen natpis: Rusi, napolje iz Čehoslovačke. Živela demorkatija! Student fizičkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Karasjov je počeo da skuplja potpise studenata sa zahtevom za povlačenje trupa iz Čehoslovačke. Karasjov je prebačen u psihijatrijsku bolnicu.

Stanovnik Podmoskovlja Valerij Lukanjin je pričvrstio protestni plakat na svoj prozor. Dobio je 10 godina zatvora. A još neka lica su u sali moskovskog Pozorišta operete rasturala letke protiv gušenja Praškog proleća.

Protestvovali su čuveni sovjetski kulturni i naučni poslenici – Rostropovič, Kapica, Solženjicin, Ahmadulina, Brodski, Aksjonov. Pesnik Jevtušenko takođe je veoma intenzivno preživljavao ovaj događaj. 21. avgusta on je uhvatio preko radija Prag poziv putnika Ganzelke i Zigmunda. Oni su se obraćali direktno njemu: Šta se dešava? Odazovi se! Pesnik nije ćutao – poslao je u Kremlj telegram protiv „bratske pomoći“ Čehoslovačke i napisao je stihove: Tenkovi idu preko Praga u zalazećoj krvi svitanja... Zatim su ih rasprostirali prekucavajući ih.

Vladimir Lukin, sada Predstavnik za ljudska prava predsednika Rf, tih dana radio je u Pragu u listu Problemi sveta i socijalizma. On je otvoreno izrazio protest protiv intervencije, bio je opozvan u domovinu i lišen prava putovanja u inostranstvo. Specijalni dopisnik lista Izvestija Boris Orlov je odbio da pripremi materijal o tome kako je po drugi put Sovjetska armija „oslobodila“ Čehoslovačku. Proteran je iz Praga bez mogućnosti da se zaposli u profesiji. Na skupu u znak podrške uvođenju trupa u Čehoslovačku u Intitutu za ruski jezik saradnici su ustajali u znak protesta. Takvih slučajeva je bilo na stotine, ako ne na hiljade. U avgustu 1968. u SSSR ljudi nisu ćutali.

Gajane Hanova,