Sirija u očekivanju napada, Obama u traganju za saveznicima

Sirija je u stanju da se suprotstavi svakog spoljnoj agresiji. Takvom izjavom sirijski predsednik Bašar Asad odgovorio je predsedniku SAD Baraku Obami na plan o izvođenju vojne operacije u Siriji. Obama ima nedelju da ubedi kongres da podrži njegovu odluku i da nađe sebi saveznike. Ruski eksperti nazivaju takav metod regulisanja sirijske krize štetnim.

U očekivanju konačne odluke o sprovođenju vojne operacije američka armija je započela intenzivnu pripremu. U Crveno more, bliže sirijskoj granici, pomerila je atomski nosač aviona Nimic u pratnji udarne grupe brodova Ratne mornarice SAD. U Sredozemnom moru se već nalazi grupacija u sastavu 5 američkih razarača, kao i desantni brod San-Antonio. U zoni Persijskog zaliva na službi je nosač aviona Hari Truman.

Za operaciju se pripremaju i neki američki saveznici. Tako je premijer Turske Redžep Erdogan uverio da će njegova zemlja podržati svaku međunarodnu inicijativu za Siriju, čak u slučaju izostanka odluke SB UN. Vašington je spremna da podrži Francuska. Ministar unutrašnjih poslova zemlje Manuel Vals je izjavio da masovno ubijanje stanovnika Damaska uz primenu hemijskih supstanci ne treba da ostane nekažnjeno. On je potvrdio da je predsednik Fransoa Oland i dalje nepokolebljiv po pitanju oružane operacije protiv Sirije.

Takav prilaz zaštiti civilnog stanovništva u Siriji je štetan, izjavio je u intervjuu za Glas Rusije ovlašćeni predstavnik ruskog MSP za ljudska prava, demokratiju i vladavinu zakona Konstantin Dolgov.

- Čak ostavljajući po strani pitanje da za sada inspektori UN nisu predstavili svoje konačne zaključke, razume se, nema osnove da se govori o tome da su upravo vladine trupe Sirije primenile hemijsko oružje. Sam prilaz sličnoj „zaštiti“ civila, naravno, ne podnosi nikakvu kritiku. Mi svi shvatamo kako su započeli tragični događaji vezani za protivpravnu i proizvoljnu primenu sile u pogledu bivše Jugoslavije. Na sličan način civilno stanovništvo je branjeno u Iraku i Libiji. Očigledni primeri takve „zaštite“ vide se od danas u Avganitanu, kada pod naletima bespilotnih letelica i avijacije međunarodnih snaga ginu civili, između ostalog žene i deca.

Stiče se utisak da većina američkih saveznika ipak shvata u šta može da se pretvori mešanje u sirijski konflikt i ne žuri u rat. Parlament Velike Britanije odbacio je plan intervencije. Kancelar Nemačke Angela Merkel je izjavila da njena zemlja odbija da deluje bez mandata UN, NATO ili EU. Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen je takođe rekao da ne vidi ulogu alijanse u međunarodnoj reakciji. Jordan je odbio da pruži Amerikancima svoju teritoriju za nanošenje udara na Siriju, a takođe je zatvorio vazdušni prostor za vojne avione. Među zemljama koje su odbile da učestvuju u operaciji u Siriji su Italija, Grčka, Kanada. Do jedinstvenog mišljenja povodom vojne intervencije nisu došli ni ministri Arapske lige koji su juče održali vanredno zasedanje u Kairu.

Barak Obama je ostao bez podrške svojih ključnih partnera, kaže predavač katedre za opštu politikologiju Visoke škole ekonomije Leonid Isajev.

- Ako američki predsednik reši da interveniše u Siriji, pri aktuelnom rasporedu snaga za sve to će on sam biti odgovoran. I svu odgovornost za to što se bude dešavalo u Siriji, za neuspehe američke armije, odgovaraće on sam. Mada ne isključujem da on ima u vidu da data intervencija u Siriji ima vrlo avanturistični karakter i sa velikom verovatnoćom će se završiti sramotom za SAD, kao što je završena intervencija u Iraku, Libiji, Jugoslaviji. I sa tom sramotom će se asocirati lično Barak Obama.

Barak Obama moli kongres da podrži vojnu operaciju u Siriji. Glasanje o tom pitanju će biti održano najranije 9. septembra, kada se američki zakonodavci vrate sa odmora. U međuvremenu predsednik Sirije Bašar Asad je izjavio da radi obnove bezbednosti i stabilnosti sirijska armija će odbiti svaku agresiju spolja, isto kao što se sada svakodnevno suprotstavlja terorističkim formacijama unutar zemlje.

Svetlana Kalmokova,