Uništavanje hrišćana kao venac Arapskog proleća

Pad režima Bašara Asada označiće kraj hrišćanske civilizacije ne samo u Siriji, već i na čitavom Bliskom Istoku, plaše se eksperti. Već danas sledbenici Hristovog učenja u regionu podvrgavaju se žestokim progonima i smrtnoj opasnosti. Posle hrišćanske ovde mogu da nestanu sve tradicionalne religije.

Oni koji danas u Siriji ratuju protiv Bašara Asada su ljudi koji su vezani sa terorističkom internacionalom, na primer sa Al-Kaidom. Oni ne priznaju vrednosti ni jedne religije, osim svoje. Zato svi koji ne dele njihove poglede na život i politiku su tuđi. Takvu uverenost za Glas Rusije je izrazio šef Saveta ulema Ruske asocijacije islamske sloge muftija Farid Salman.

- Al-Kaida je jedan od islamističkih pokreta koji ne smatra hrišćane za ljude. Ako su u tradicionalnom islamu hrišćani i judeji ljudi Pisma, sa tačke gledišta radikala, islamista i ostale bratije, za njih ni hrišćani, ni judeji ne samo da nisu partneri u međukonfesionalnom dijalogu, već uopšte nisu ljudi kao takvi. Sličnu pojavu sada vidimo u Egiptu. Čim su salafiti u Muslimanska braća dobili bar neki deo vlasti za vreme svrgutog predsednika Mursija, u zemlju su odmah započele međukonfensionalne konfrotnacije. Većina hrišćana Kopta je morala da beži iz zemlje. A Kopti ne samo da su starosedeoci u zemlji, već su svojevremeno otvorili vrata islama za Arape u Egiptu. Isto se danas dešava u Siriji.

Farid Salman je uveren da u slučaju da islamisti dobiju vlast nad Sirijom, scenario uništavanja hrišćanstva će biti mnogo gori nego što je bilo u susednom Iraku.

- Za razliku od Iraka, u Siriji su odnosi hrišćana sa muslimanima bili mnogo stabilniji i dublji. Ako su u Iraku međukonfesionali odnosi bili čisto partnerski, u Siriji oni imaju humani i humanitarni karakter. A zato će odnos islamista i hrišćana biti sasvim drugačiji. Sa tačke gledišta islamista sve što je vezano za hrišćanstvo treba da bude uništeno. I ja sam sopstvenim očima video kako se već sada u Siriji uništava čitavo hrišćansko nasleđe zemlje.

Bojazni ruskog muftije o budućnosti hrišćanstva u regionu nisu uzaludni i već više puta su potvrđivani u savremenoj istoriji sveta, smatra istoričar religija i islama Roman Silantjev.

- Kod nas danas postoji mnoštvo primera kada je posle pobede vahabita hrišćansko stanovništvo istrebljivano. Vrlo malo hrišćana je ostalo u Iraku, skoro nije ostalo hriščana u Avgansitanu, odavno nema hrišćana starosedelaca u Saudijskoj Arabiji, bez obzira na to što su se oni tamo pojavili mnogo pre muslimana. U svim zemljama gde na vlast dolaze vahabiti, hrišćani dospevaju u podređen položaj, uništavaju se ili isteruju iz zemlje. To je svetski problem. Isto vidimo u Nigeriji, Pakistanu i nizu drugih zemalja.

Proglašavajući krstaški rat protiv vlade Bašara Asada, zapadne zemlje ne razmišljaju o tome da u suštini potpisuju smrtnu presudu hiršćanstvu u Siriji. Takvu tačku gledišta izrazio je politikolog, ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.

- Posmatrajući izjave zapadnih političara i publiakcije u zapadnim medijima ne mogu da ne istaknemo da se problemi koji se osvetljavaju povodom Sirije obično tiču kršenja međunarodnog humanitarnog prava u pogledu civila. A akcenat na međukonfesionalne probleme ignoriše se ili se specijalno prećutkuje. to je jasno. Jer to ne napadaju vladine trupe hrišćansko stanovništvo i zajednice drugih inoveraca, koji je pripadaju radikalnim sunitskim organizacijama. Ali ako u prestonicama zapadnog sveta političari tvrde da je cilj u Siriji odgovaranje visokim normama, između ostalog ljudskih prava, onda moraju da obrate pažnju i na ogigledne okolnosti jačanja međukonfesionalnog neprijateljstva u akutnoj formi.

Po mišljenju mnogih istoričara i politikologa, upravo prisustvo hrišćana u Siriji i na Bliskom Istoku je bilo svojevrsna grancija očuvanja i jačanja tradiconalng civilizacijskog islama u regionu.

Milena Faustova,