Aktuelna tema: EU, tačnije rečeno, NATO, ili obrnuto?

Prilikom susreta ministara odbrane u Litvaniji ove nedelje ću dodeliti glavnu pažnju pitanjima saradnje NATO-a i EU. Jaka Evropa je jaka alijansa. Takav je tekst generalni sekretar NATO-a Anders fog Rasmusen ostavio u Tviteru 2. septembra u 5 sati ujutro. Posle 2 minuta je on dodao: U decembru će EU razmotriti probleme bezbednosti i odbrane. U uslovima našeg nepredvidljivog sveta to je lepa mogućnost, koju ne smemo a da ne iskoristimo.

Zabrinutost generalnog sekretara alijanse u vezi sa podelom rada između NATO-a i EU razumljiva je. Odbrambeni budžeti se smanjuju, dok stariji atlantski partner traži veću solidarnost. Vilnjus, glavni grad predsedavajuće danas u EU Litvanije, ovih dana je ustvari postao forum za diskusije šefova najvažnijih resora ujedinjene Evrope. Krajem nedelje će tu razmeniti mišlenja ministri inostranih poslova. Ranije će svoje poglede na probleme bezbednosti u toku dva dana izneti rukovodioci evropskih odbrambenih resora. Anders fog Rasmusen je saopštio prilikom konferencije za štampu da će jedna od važnih tema biti pitanje odnosa prema eventualnoj vojnoj operaciji SAD u Siriji. Međutim, za sada nijedna zemlja NATO-a nije sigurno izjavila o učešću u hipotetičnoj sirijskoj kampanji. Čak Francuska, koja je jedina podržala glavnog partnera, primetno je smanjila svoju ratobornost. Inače Brisel interesuju planovi nabavke od strane zemalja EU i NATO-a nove vojne tehnike, uključujući nepilotirane projektile i vojno-transportne avione. Njihov manjak kod evropskih saveznika u zapadnoj koaliciji naročito se ispoljio tokom operacije alijanse u Avganistanu.

Susret ministara odbrane u Vilnjusu se smatra neformalnim. Međutim, rezultati diskusija će imati važan značaj za učesnike planiranog za decembar samita EU o opštoj politici bezbednosti i odbrane.

Ministar nacionalne odbrane Litvanije Juozas Olekas namerava da skrene pažnju kolega na činjenicu da današnja evropska odbrambena strategija ne osigurava rukovodeću ulogu EU na prostoru bezbednosti, koji se brzo menja. U vezi sa time je on istakao neophodnost elastičnog korišćenja takozvanih «bornih grupa» brzog reagovanja, učvršćenja saradnje u osiguranju regionalne bezbednosti i regulisanju međunarodnih konflikata. Inače, mnogi eksperti skeptično procenjuju mogućnost samostalne odbrambene politike EU, kada postoji NATO. Naprimer, potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Vladimir Anoghin.

- Svi savezi, naročito evropski, dosta su neodređeni, jedan prelazi u drugi. Evropa je dosta mirna po pitanju samoodbrane. Ona je svesna da je pod nuklearnim krovom – i svojim, i američkim – ništa joj ne preti. Zato je ona danas, bez obzira na sve potrese, u odbrambenom smislu veoma stabilna.

Ekspert za pitanja bezbednosti u nemačkom Fondu «Bertelsman» Štefani Vajs se pridržava drugog mišlenja.

Ne može da bude tako da imamo jedinstvenu valutu, jedinstveni ekonomski prostor, ali bi mogli da samostalno delujemo po pitanju spoljne i odbrambene politike, rekla je Štefani Vajs Glasu Rusije. – Poslednjih godina je EU postalo jasno da u nekim situacijama ona ne može ni korak da napravi bez Amerikanaca.

Verovatno je to tako. Međutim, bilo kako bilo, 22 zemlje EU od 27 su članice NATO-a. Ko je u NATO-u najglavniji, poznato je.

Oleg Severgin,