Policija upotrebila suzavac na demonstrante u Turskoj

Patrijarh Kiril je pozvao narod Moldavije da očuva svoj duhovni suverenitet pred ekonomskim i političkim izazovima. Ovih dana šef RPC je stigao u pastirsku posetu Kišinevu. Dolazak ruskog prvojerarha upriličen je 200. godišnjici formiranja Kišinevsko-Moldavske mitropolije. Vernici i sveštenstvo zemlje povezuju s ovom posetom velike nade.

Kišinevska eparhija u sastavu Ruske crkve je osnovana 1813. godine na teritoriji ondašnje Besarabije, koja je tada pripala Rusiji. Njen nastanak je udario temelj eposi prosvećivanja Moldavije i umnogome odredio budućnost zemlje, - istakao je patrijarh Kiril.

- Osnovanje Kišinevske eparhije je bilo posledica žarke želje Moldavana da budu jedinstveni s narodima Svete Rusije. Upravo zahvaljujući pravoslavnoj veri naroda Moldavije danas imamo nezavisnu državu, razvijenu nacionalnu kulturu. Imamo društvo, koje čuva svoju celovitost, bez obzira na postojanje političke raznovrsnosti, ili kako je danas pomodno kazati – pluralizma, i mnogih drugih činjenica, koje razdvajaju savremeno društvo ne samo u Moldaviji, već i u svakoj drugoj zemlji.

U dvestagodišnjem istorijatu ruskog pravoslavlja u Moldaviji bile su i srećne, i tragične strane. Bez obzira na vreme surovih proganjanja početkom 20. veka, Pravoslavna crkva je u zemlji ipak istrajala. 1992. godine, u vezi sa nastankom nezavisne Moldavije, odlukom sinoda Moskovske patrijaršije Pravoslavna crkva je stekla status samoupravne. Danas više od 90 odsto vernika svrstava se u Moldavsku pravoslavnu crkvu. U republici ima više od 1300 hramova i 48 manastira. Ipak crkveni život u zemlji je ponovo ugrožen. S jedne strane na njega vrše pritisak svetovni političari, koji smatraju da u savremenom društvu za religiju nema mesta. S druge strane, već u toku nekoliko godina na kanonsku teritoriju RPC u Moldaviji pretenduju predstavnici Rumunske patrijašije, čija je duhovna jurisdikcija sve do 19. veka obuhvatala ovu teritoriju. Ateistička i raskolnička raspoloženja danas skoro ravnopravno koegzistiraju u republici. Protivnici današnje patrijaršije posete čak su uspeli da organizuju nekoliko piketa, doduše, malobrojnih. Pravi vernici uvek znaju da razlikuju veru i politiku. Takvo je uverenje izneo u intervjuu Glasu Rusije šef moldavske crkve mitropolit Kišinevski i Moldavski Vladimir Kantorjan.

- Mi ne smatramo ovu posetu političkom. Sveti patrijarh je stigao u Moldaviju, u posetu svojoj pastvi. Politiziraju posetu oni, kome je to od koristi. Međutim, znam da je patrijarh Kiril došao ovamo da bi se molio sa svojim narodom i vernicima o današnjosti i budućnosti naše crkve.

Za pravoslavne vernike republike je poseta prvojerarha Ruske crkve postala veliki praznik, mada je on dolazio u Kišinev i ranije.

U najstariji manastir Moldavije – Kaprijanovski, kuda je prvog dana svoje posete otišao prvojerarh RPC, Agafija Gorbulek je došla izdaleka. Manastir je poznat po tome, što je tamo sahranjen mitropolit Gavrilo Benulesku-Bodoni, zahvaljujući kojem je nastala Kišinevska eparhija.

- Mnogo sam želela da ga vidim i čujem, šta će reći. Možda će pomoći da bi Moldavija i njen narod izašli iz teškog doba. Ja sam vršnjakinja patrijarha, stalno sam pratila TV programe, gde je on odgovarao na pitanja vernika. Svakako, htela sam da ga vidim, pogledam, kakav je.

Pored kontaktiranja s pastvom patrijarh Kiril moraće da reši i mnoge probleme, koji postoje unutar same Moldavske crkve, - kaže politikolog Viktor Žosu.

- U stvari u Moldavskoj crkvi je neophodno zavesti red. Poslednjih godina se nagomilao niz problema. Reč je o tome da su postali da venčaju u manastirima, što nikada nisam video u Rusiji. To je kategorično neprihvatljivo. Reč je o tome da u običnim hramovima van posta ne pričešćuju vernike, večernja služьba u seoskim hramovima je praktično prestala da se služi. To nije red, sva ta pitanja je neophodno rešiti.

Odmah posle posete Kišinevu prvojerarh RPC će ići u Pridnjestrovje, gde će ostati do uveče 9. septembra.

Milena Faustova,