Dan Vagnera u Sankt-Peterburgu

Dva istaknuta savremena dirigenta iste večeri, u istom gradu izvode muziku jednog te istog kompozitora. Izraelski maestro Daniel Barenbojm i njegov ruski kolega Valerij Gergijev – bez dogovaranja su objavili 8. septembar u Sankt-Peterburgu Danom Riharda Vagnera. Dela nemačkog klasika, čija se 200. godišnjica obeležava ove godine, biće izvedena u Mihajlovskom pozorištu i Marijinskom teatru.

Na gostovanje u Mihajlovsko pozorište opere i baleta stigao je nemački simfonijski orkestar –Berlinska štatskapela - na čelu sa svojim muzičkim rukovodiocem Danielom Barenbojmom. Između ostalog, čuveni dirigent je takođe rukovodilac legendarnog italijanskog teatra La Skala. U Rusiju Daniel Barenbojm dolazi redovno, počev od 1960-h godina. On se rado seća svojih prvih, jarkih utisaka o ruskim muzičarima. Evo što je maestro Barenbojm rekao u intervjuu ruskoj televiziji uoči današnje posete gradu na Nevi.

- Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put čuo orkestar Lenjingradske filharmonije pod upravom Evgenija Mravinskog 1962. godine. I to, ne samo zato, što je to izvrstan orkestar, već i zbog toga, što je Mravinski imao jedinstveni kontakt s muzičarima.

Maestro Barenbojma mnogo toga povezuje s Rusijom, ne samo muzički utisci. Kako on sam kaže: moja je žena Ruskinja, znači, deca su pola Rusi, sve moje bake i dede su takođe iz Rusije – oni su emigrirali u Argentinu 1903. godine. Svoj peterburški nastup s Berlinskom štatskapelom dirigent posvećuje dvama jubilejima – 200. godišnjici rođenja Riharda Vagnera i 180. godišnjici Mihajlovskog pozorišta. Na jednu od najstarijih peterburških pozornica Daniel Barenbojm i njegov nemački orkestar će izaći prvi put. Pre koncerta su muzičari imali mogućnost da pogledaju grad. Maestro Bavrenbojm je izneo zajednički utisak: Mihajlovsko pozorište je neobično lepo, te samo od sebe poziva da se sluša muzika.

Koncertna sala Marijinskog teatra, sagrađena pre nekoliko godina, ima drugačiju lepotu. I program koncerta je drugačiji. Maestro Gergijev, orkestar i umetnici Marijinskog teatra će predstaviti, naprimer, fragment poslednje opere Vagnera Parsifal. Inače, Gergijev i njegova slavna trupa bi mogli da se obrate bilo kojoj od najznačajnijih vagnerovskih opera. Marijinski teatar je jedini u Rusiji, koji je postavio 8 od 13 dela tog kompozitora za muzičku pozornicu. Među njima je i ogromna tetralogija Prsten nibelunga, koju je on predstavio prilikom gostovanja u Japanu i Republici Koreja, Velikoj Britaniji i SAD-ama. Snimak jedne od opera tetralogije sa lejblom «Marijinski» je dobio najvišu nemačku nagradu Eho-Klasik. Bukvalno pre nekoliko dana, 2. septembra, pod istim lejblom je izašao reliz još jedne od 4 opere Prstena nibelunga. O radu na tom ciklu Valerij Gergijev kaže:

- To je najveće delo, koje je Rihard Vagner stvarao, verovatno, u toku polovine svog života. Prsten… više puta tretiraju tokom više godina. Želim da bi ruska varijanta takođe bila interesantna, autoritativna, neobična.

Dan Vagnera obećava peterburškim melomanima ne samo muzički praznik, već i teški izbor. Šta da se izabere - simfonijski fragmenti iz opera ili fragment same opere. Najzad, kome od dva dirigenta – Barenbojmku ili Gergijevu da se pokloni srce, jer su oba nenadmašna!

Olga Bugrova,