Vojna intervencija u Siriji naduvaće ogroman naftni mehur

150 dolara za barel – minimalna je granica koju će svetske cene nafte verovatno prevazići ukoliko bude realizovan vojni scenario za Siriju.

Mada je sitaucija oko Sirije bukvalno poslednjih sati stekla mirniji karakter, verovatnoća vojnog razvoja događaja i dalje je visoka. A to će značiti još jedan veliki rat u regionu, bogatom energetnima i infrastrukturom za njihov transport. I kako pokazuje geopolitičko iskustvo, kad jednom donesu neku ključnu odluku, Amerikanci po pravilu više je ne revidiraju i pre ili kasnije sprovode u delo.

U poslednjih 40 godina u svetu je bilo najmanje 6 kriza koje su dovele do pada proizvodnje nafte i do skoka svetskih cena za ovu sirovinu. Reč je o antizapadnom naftnom embargu zemalja-članica OPEK-a 1973. godine, islamskoj revoluciji u Iranu 1979. godine i kasnijem iransko-iračkom ratu 1980-88. godine, ratu u Persijskom zalivu 1990-91. godine, vojnoj operaciji SAD protiv Iraka 2003. godine i ratu u Libiji 2011. godine.

Iran je već stavio do znanja da u slučaju nove oružane intervencije SAD u regionu spreman je da zatvori Ormuski moreuz. Tačnije upravo se ovde odvija maksmalni deo svetske trgovine naftom – 22,3% prema stanju od maja tekuće godine. Kako pravedno ukazuju eksperti američke EIA, Sirija je postala jabuka razdora za dva najveća proizvođača nafte – Saudijsku Arabiju i Iran. Ako napad na Siriju dovede do prekida u isporukama u jednoj od ovih zemalja, uticaj na naftna tržišta će biti vrlo dramatičan.

Među evropskim zemljama najviše od iranske nafte zavise Grčka i Italija – podsetio je za Glas Rusije šef katedre za evropsku integraciju MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnikov. Međutim, Italija je već potpuno podržala ratoborni kurs SAD i pogledu Damaska. Pa i stav Grčke, prema podacima izvora u Parizu i Briselu, pomera se u stranu vojnih napada.

- Za samu EU ovo pitanje je vrlo složeno, pre svega za neke zemlje među kojima su Grčka i Italija. Ove države veći deo nafte – od 20% do 25% - kupuju u Iranu. Nije slučajno čak pitanje naftnog embarga protiv Irana tradicionalno u EU vrlo dugo razmatrano i, da kažemo iskreno, vrlo teško. A perspektiva vojnog konflikta u Persijskom zalivu je vrlo rizična i opasna stvar.

Ruska inicijativa za predaju arsenala hemijskog oružja koji se nalazi u Siriji pod strogu međunarodnu kontrolu stvorila je za sve učesnike sirijske drame izvesnu mogućnost. Ipak privremeni predah ne znači regulisanje krize. Da li će međunarodna ekonomija podneti udarac političara i diplomata?

Petar Iskenderov,