Izložba ikona Dejana Mandelca u Moskvi

Religiozna umetnost pronalazi svoje korene u najzamagljenijim izvorima istorijske prošlosti. Čak i kada je nazivana magijskim prikazom stvarnosti ona je predstavljala čovekov pokušaj da objasni tajanstvene sile koje su izvan i unutar njega. Tako je nastao prvi vidljiv trag ljudskog opštenja sa Božanskim svetom. Kroz čitavu istoriju ljudskog postojanja kroz vizuelne tragove koje su ostavljali mistici, monasi i isposnici iskristalisala se svest o potrebi slike i vremenom se pretočila u ikonu. Zahvaljujući tim tragovima prenosilo se slikano predanje koje traje i danas.

Ako sa zahvalnošću gledamo na ikone starih majstora onda bi podjednako zahvalno trebalo da gledamo i na napore savremenih ikonopisaca koji nastavljaju predanje slikane reči. Kao što je Teodosije pisao o isposnicima koji su gledali u Hrista u duši naslikana, tako i današnji ikonopisac kroz doživljavanje Hrista unutar sebe prenosi Božansku poruku u vidljivi svet i saopšatava je materijalnim sredstvima.

Od Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pa do Vozdviženja časnog Krsta – Krstovdana u prostorijama Srpske patriajršije u Moskvi uz blagoslov vikarnog episkopa moravičkog i starešine Antonija se održava izložba srbskog umetnika, ikonopisca Dejana Mandelca.

Organizator Ljubov Kuznecova je posle otvaranja izložbe za Glas Rusije iznela svoje utiske i preporučila ovu manifestaciju ne samo svim ljubiteljima umetnosti već i vernicima kako bi obogatili svoj duhovni život preko umetničkih dela Mandelca.

- Meni lično kao kuratoru izložbe je bilo važno da predstavim ikone Dejana Mandelca publici upravo na teritoriji hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Podvorju srpske Pravoslavne crkve u Moskvi. Na današnji dan Usekovanija glave Svetog Jovana, praznika koji se obeležava u pravoslavnom svetu. Posle jutarnje liturgije koju je služio vladika Antonije, uz blagoslov i sa pozdravnim rečima otvorena je izložba i svi zainteresovani su mogli da vide dela Dejana Mandelca u kojima dolazi do izražaja bogato iskustvo i profecionalizam slikara. I sa druge strane, ikone su interesantne svojim sižejima koji su istinito prisutne biblijske scene koje ljudi u crkvama mogu retko da vide. Posebno se ističe ikona Kozma Idikoplevst uz koju stoji i objašnjenje same ikone jer mnogi jednostavno ne znaju ko je bio Kozma i zašto je postao svetac i to da se danas poštuje kao i mnoge drugi.

Navodimo reči umetnika Violete Cvetkovske Ocokoljić koja u svojim opusima ističe da je osnovni zadatak Dejana Mandelca sozidanje koje proističe iz Vizantijske tradicije ikonopisanja. U tome umetniku pomaže izučavanje istorije i tradicije Pravoslavne crkve. Slikar se koristi Vizantijskim sistemom i ujedno pobnim detaljima savremenog slikarstva. Tako je Dejan Mandelc pronašao svoj način izražavanja u slikarstvu koji je istovremeno i tradicionalni i svima nam jasan, te sam veruje da će ga publika najpre tako prihvatiti. Mada umetnički kriteriji umetnika nisu samo savremenost i originalnost. Mandelc ne pokušava da ostavi sjajan utisak na hodočasnika predlažući mu estetsko zadovoljstvo. Njegov cilj je da postigne uz Božiju pomoć i prosvetljenje takav rezultat koji će se ogledati ne samo kao originalno ili lično umetničko delo već će poslužiti i u životu Crkve.

Ljubov Kuznecova govori o radu slikara.

- Na današnji dan, Dejan Mandelc ima veliki broj oslikanih crkava i ikona kao i autorskih ikonostasa. Na praznik Uspenja presvete Bogorodice, Dejan je završio svoj peti ikonostas u saboru Uspenja Bogomateri u gradu Mladenovcu koji je bio osveštan. Fotografije i video prezentaciju fragmenata ikona možete videti na našoj izložbi ili na inerenetu na stranici umetnika. Danas izlažemo ikone koje je publika delimično videla na izložbi Boja Srbije u Moskvi.

Dejan Mandelc je jedan od prenosilaca slikanog predanja koji nastavlja put svojih brojnih predaka. On umnim očima sagledava Hrista i pretače Božanske energije u dugine boje, sačinjavajući od njih spoznajni svet za vernike. Svet koji on unutar sebe vidi i doživljava i koji uz duboku molitvu prenosi za nove naraštaje podjednako je vredan kao putokaz za buduće ikonopisce i vernike. U njegovim likovima ogleda se izraz prapočetka ikone, njeno tek naslućeno, nesaznajno svojstvo. U njima vri jedan davni svet koji je podjednako prisutan u nama od kada postojimo. Kroz njih u nas živo zuri večnost i bezvremenost. One su znakovi na putu vernika. Ipak, Gospod i danas ponekad čoveka obdari. Tako je Dejanu dao brojne darove a moć da stvara jezikom slike je ono što će ostati kao najtrajniji pečat njegovog širokog opusa stvaralaštva.

Izložba ikona Dejana Mandelca će trajati od 11. do 27. septembra u Podvorju SPC.

Vesna Semičastnova,