Crne rupe kriju se u hadronskom kolajderu

Pre pet godina zvanično je bio pokrenut Veliki hadronski kolajder, najveći u svetu akcelerator elementarnih čestica koji je napravila Evropska orgnizacija za nuklearna istraživanja CERN. U izgradnji kolajdera i istraživanjima učestvovalo je više od 10 hiljada naučnika iz više od sto zemalja. Rusija je takođe dala veliki tehnološki doprinos konstrukciji akcelaratora, oko hiljadu ruskih naučnika učestvovalo je u radu kolajdera.

Uređaj je izazvao pravu buru — naučnici su računali da uz pomoć njega izvrše probojna otkrića, uključujući odgonetanje tajne nastanka Vasione. Istovremeno mediji su plašili da će nastupiti smak sveta zbog mogućnosti da se u akceleratoru formiraju mikroskopske crne rupe, koje će progutati prvo sam kolajder, zatim i čitavu planetu. Ali apokalipsa se nije desila. Kako objašnjavaju naučnici, kada bi energija koja se generiše u kolajderu zaista doprinosila fomiranju crnih rupa, one bi se videle i u kosmičkim zracima. Ali do sada ni samih rupa, ni bilo kakvih znakova njihovog prisustva nije bilo. Osim toga, specijalno izvedena istraživanja procesa, teorijski povoljnih za nastanak crnih rupa pokazala su neosnovanost ovih pretpostavki.

Što se tiče otkrića, mada je izveden kolosalni broj radova, pravi proboj tek predstoji, uveren je rukovodilac laboratorije za relativističku nuklernu fiziku Instituta za nuklearna istraživanja, doktor fizičko-matematičkih nauka Aleksej Kurepin:

- Samo na našem uređaju objavljeno je više od sto radova. Ali to su sve tekući radovi koji nam omogućavaju da planiramo dalja istraživanja. Moramo da nađemo takve nuklearne reakcije koje bi nam omogućile da određeno kažemo da postoje nova stanja nuklearne materije. Mi ka tome sada idemo, biramo one nuklearne reakcije kje mogu da daju ovakve podatke.

Postojeći na današnji dan takozvani Standardni model — teorijska konstrukcija elementarnih čestica — nije konačni. Kako smatraju naučnici, on treba da bude deo neke dublje teorije izgradnje mikrosveta. To se naziva Nova fizika. Naučnici računaju da će istraživanja na Velikom kolajderu omogućiti da dobiju bar nagoveštaj kakva je to dublja teorija. Po mišljenju rukovodioca odeljenja za nuklearnu fiziku i astrofiziku Fizičkog instituta Lebedev RAN Olega Daljkarova,

- Retki procesi koji je trebalo da budu posamtrani na Velikom hadronskom kolajderu uglavnom su bili vezani za pokušaj pronalaženja takozvanog Higsovog Bazona. To je jedinstvena čestica koja je odgovorna za sve mase elementarnih čestica koje se mogu videti trenutno. To je jedinsteveno polje koje bi vezivalo sve posmatrane čestice i koje bi pridavalo ovim česticama ona svojstva koja poznajemo. Bez ove čestice savremene teorije vise u vazduhu.

Higsov Bazon je bio predviđen još 1964. godine u okviru Standardnog modela. Ali dobijeni rezultati nikako ne daju jednoznačni odgovor da li je pronađena nova čestica ili nije. Sada su naučnici obustavili eksperimente kako bi modernizovali Veliki hadronski kolajder. Oleg Daljkarov ističe:

- Na današnji dan dešava se modernizacija kolajdera, to će dovesti do povećanog intenziteta i uvećana energije otprilike dva puta. Osnovni radovi će započeti 2018. godine. Ovi eksperimenti, smatram, biće usmereni uglavnom na moguće pronalaženje čestica koje se predviđaju takozvanim Supersimetričnim teorijama koje se ne uklapaju u standardni model.

Trenutno naučnici iz Rusije učestvuju u svim velikim eksperimentima na kolajderu. 2012. godine Ruska Federacija je predala prijavu za stupanje u CERN u svojstvu asociranog učesnika. Po mišljenju eksperata, to će značajno uvećati doprinos radu Velikog hadronskog kolajdera.

Vlad Grinkevič,