Sa bolesne na zdravu glavu

Ova je nedelja u EU obojena antiruskim bojama. Na dnevnom redu sednice Evropskog parlamenta, koji se završio 12. septembra, nalazi se tačka koja je bila prilično jasno formulisana: „Pritisak koji Rusija vrši na zemlje članice „Istočnog partnerstva“ (u kontekstu predstojećeg samita „Istočnog partnerstva“ u Vilnjusu).

Razmatranje ove tačke je stavljeno u isti koš sa diskusijom o unutrašnjoj politčkoj situaciji u Belorusiji, koja tradicionalno zadaje glavobolje Briselu. Ipak, nije tajna o kojoj zemlji „Istočnog partnerstva“ će biti reči ovog puta. EU tokom poslednje nedelje počinje aktivno da igra na „ukrajinsku kartu“. Na samitu u Vilnjusu, EU želi da potpiše sa Kijevom Ugovor o pridruživanju, u okviru kojeg će biti i deo posvećen stvaranju Zone slobodne trgovine. Slična zona može biti formirana i među EU i Gruzijom.

Ipak, problem je u tome, što su međusobni odnosi u trouglu Brisel- Kijev- Moskva određeni ne samo politikom, već i ekonomijom. A ekonomski pokazatelji jasno govore da je ukrajinska ekonomija mnogo više povezana sa ruskim, nego sa tržištem EU. Upravo je Rusija glavni potrošač ukrajinske proizvodnje, trošeći 25% onoga što ukrajinci izvezu. Na drugom mestu se nalazi Turska, koja takođe nije deo EU. Kritikujući Moskvu za razne smicalice protiv Ukrajine, rukovodstvo EU je prećutalo da ni oni sami nisu spremni da izađu u susret Kijevu u smislu perspektiva ka evrointegracijama. Reč predajemo šefu odeljenja evropske bezbednosti Instituta Evrope pri RAN Dmitriju Danilovu:

- EU sa svoje strane ne može da opredeli vektor evropskih integracija za Ukrajinu. Kijev je, u suštini pokazao da je sposoban da ide tim putem. I zato, ovo što se dešava oko projekta evrointegracija Ukrajine, može se smatrati ozbiljnim poltičkim pritiskom na samu zemlju, na predsednika Viktora Janukoviča i njegovu Vladu.

Konkretno, u EU ne žele da budu povezani sa bilo kakvim obavezama. Ovo omogućava Briselu da igra, bilo na ukrajinsku, ili gruzijsku ili moldavsku kartu.

Kako je za „Glas Rusije“ izjavio ekspert Međunarodnog instituta humanitarnih i političkih istraživanja Vladimir Bruter, prema svemu ovome ne bi trebalo odnositi se previše ozbiljno:

- U Evropi niko i nije smatrao da je Ukrajina spremna i sposobna da u nekom narednom, doglednom periodu stupi u EU. Ni u planovima same organizacije to se nigde nije pominjalo. Zato svako razmatranje na temu da je Ukrajina nešto izgubila u smuslu kretanja ka evrointegracijama, a da je na primer Moldavija dobila je bez osnova.

Što se tiče Gruzije-onda uzimajući u obzir nivo rusko- gruzijskih odnosa, kriviti Rusiju za bilo kakve pokušaje da odlučuje u ime Tbilisija- znači samo govoriti ono što ne stoji.

Petar Iskenderov,