ODKB će reagovati na sve pretnje

Situacija u Avganistanu 2014. godine i kolektivna pomoć Tadžikistanu – upravo ove teme su bile prijavljene kao glavne na dnevnom redu aktualnog samita ODKB u Sočiju. O tome koliko su ozbiljne pretnje sa kojima će se vrlo skoro suočiti zemlje članice organizacije govorio je i vanredni karakter sa kojim je pripreman aktualni sastanak. Prema planu on je trebalo da se održi u decembru. Ipak već krajem jula datum samita je bio promenjen.

Tako je predsedavanje ODKB preuzela Moskva pre planiranog roka i što je važno u periodu ključnom za organizaciju. Već malo ko sumnja da 2014. godine, posle povlačenja iz Avganistana Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti, zemlja može da se nađe na ivici građanskog rata. I to će u prvom redu dotaći susedni Tadžikistan. O zadacima koji sa tim u vezi stoje pred ODKB na otvaranju samita govorio je ruski predsednik.

- Razvoj sitaucije u Avganistanu po bilo kom scenariju ne treba da nas zatekne nespremne. Problem prebacivanja terorizma iz jedne zemlje u drugu sasvim je realan i može direktno da dotakne interese naših zemalja. Povećanje odbrambene sposobnosti naših zemalja, borbene sposobnosti kolektivnih snaga, omogužiće nam da napravimo pouzdan zaklon protiv terorističkih i ekstremističkih opasnosti.

U Sočiju je trebalo da lideri razmotre jednu od glavnih mera koja će omogućiti zemljama da se bore protiv ove i drugih avganistanskih pretnji – ojačanje tadžičke granice. Sada spoljne granice ODKB, a to je skoro hiljadu i po kilometara – štiti oko 16 000 ljudi. To je skoro upola manje nego u doba SSSR, izjavio je predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon.

- U sovjetsko vreme brojnost sastava trupa koje su čuvale tačičko-avganistansku granicu iznosila je 25 hiljada. Pri tome gustina čuvanja granice je iznosila 15 ljudi na jedan kilometar. U čuvanje granice bila je uključena pogranična avijacija. U vreme boravka Graničarskih trupa RF 1992-2004. godine opšta brojnost grupacije je iznosila do 19 hiljada.

Uporedo sa tim glavni problem se danas sastoji ne samo u broju ljudi na granici. Tadžički lider je podvukao da naporima čak aktualnog kontigenta polazi za rukom da se uspešno preseče šverc narkotika iz Avganistana. Već prema rezultatima samita ODKB Nikolaj Bordjuža je podvukao da je sada glavni zadatak da se pomogne tadžičkim vojnicima u tehnici.

- Sva suština naših predloga se sastoji u tome da se opreme graničari Tadžikistana, a u kvantitativnom odnosu ima ih dovoljno. Njima treba dati ona sredstva koja bi omogućila efikasno kontrolisanje granice kako bi se sprečili mogući proboji bandi i ekstremističkih grupacija. Šta, na primer, može da da Rusija – u prvom redu naoružanje.

Već sada Rusija je spremna da izdvoji 200 miliona dolara za opremanje tadžičke armije. Kako se očekivalo, u Sočiju lideri ODKB ne samo da su razmotrili, već su usvojili i izjavu o situaciji u Siriji. Zemlje članice organizacije su jedinstvene u tome da situacija može da se reguliše samo političkim sredstvima. Da podsetimo da Organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti čine Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija i Tadžikistan.

Polina Černica,