Moskva pažljivo posmatra kao nikada ranije šta se dešava u Srbiji

„Kosovsko pitanje: juče, danas i sutra“. Konferencija sa ovakvim nazivom je bila održana u Ruskom institutu strateških istraživanja (RISI). Očigledno je da je u slučaju Kosova, prisustvo sve tri vremenske odrednice opravdano i javlja se veoma važno pitanje koje je svojevremeno pokrenuo rusko pisac Venedikt Jerofejev: „ Naše sutra je svetlije, nego što je bilo juče i naše danas. Ali, kako znati da naše prekosutra neće biti lošije od našeg prekjuče?“.

U poslednje vreme, čak i Rusiji, počinju da zaboravljaju na Kosovo, govori direktor RISI Leonid Rešetnjikov:

- Ovo je važno mesto u strateškim planovima Zapada, što se tiče preraspodele snaga u svetu. Trebalo je podeliti Jugoslaviju, kako bi potom počeli i drugi procesi podele: u severnoj Africi, na Bliskom istoku. Ima pokušaja da se ove podele prenesu i na Kavkaz i centralnu Aziju. Zato ne bi trebalo zaboraviti na kosovsku tragediju. Mi smo se okupili da pronanaliziramo tekuće stanje stvari da shvatimo pravac kretanja daljih procesa u budućnosti.

Na naučnu konferenciju u Moskvu su stigle mnogobrojne srpske zvanice. Vladika Lipljanski Jovan je govorio o nedavnoj prošlosti: o tome, što visokopostavljeni američki vojnici počinju da upoređuju Kosovo sa Vijetnamom, gde su takođe prodavali istinu za laž i laž za istinu. Albansko društvo na Kosovu, preživljava krizu identiteta, što nije samo posledica pakta sa SAD, koji vodi ka raspadu patrijarhalnog ustrojstva društva, ali i ozbiljnih finansijskih dotacija arapskog sveta koji pokušavaju da uspostave radikalni islam na ovim prostorima:

- Ovo je prilika da se dublje razgovara, da se u obzir uzmu procesi koji se ne vide na površini, da se zbivanja na Kosovu i Metohiji sagledaju okvirima svesvetskih i duhovnih kretanja i da se zagleda značenje onog što se zbiva na sveštenoj zemlji Kosovo i Metohija.

Političar iz Kosovske Mitrovice Oliver Ivanović je rekao da bilo koji pokušaj stvaranja srpske političke elite na Kosovu, bio u startu osujećen iz Beograda, iako su Srbi u tom regionu mnogo puta dokazali da su sposobni da se organizuju,  kada su instrukcije iz Beograda bile sumnjive. Ivanović se dotakao i lokalnih izbora: po njegovom mišljenju, ako Srbi budu neaktivni, može se dogoditi paradoksalna situacija, pri kojoj čak u opštinama gde Albanci predstavljaju manjinu, da oni osvoje više vlasti:

- Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova. To je sada više očigledno svima . Oni koji su svoju koncepciju delovanja na Balkanu zasnivali na tome da će slomiti Srbiju i ubediti da zbog evropskih integracija odustane od Kosova sad shvataju da se to neće dogoditi. Ovde je sve to potvrđeno, ja to vidim i ne samo iz naših izlaganja, nego i iz izlaganja onih ljudi koji su komentarisali i postavljali pitanja. To je više nego očigledno da se nekako od nas, zarad nekakvih viših interesa, ali i zbog  nas kao Srba, očekuje da budemo istrajni. Mislim da je to dosta realno očekivanje.

Prema mišljenju osnivača patriotskog pokreta „Naša Srbija“ Mlađana Đorđevića, beogradska vlast od 2000-tih godina otplaćuje za pokušaje evrointegracija. A Evropa deluje po principu „ štapa i šargarepe“ ali za sada Srbija dobija samo štapom. Ako je Kosovo osvojeno vojnim akcijama, prema Đorđeviću, u ostalim delovima Srbije se može uočiti „meka politička okupacija“ iz tri ambasade – SAD, Velike Britanije i SR Nemačke.

- Svakako je važno da Rusija kao sila koja brani interese, ne samo Srbije u vezi sa Kosovom, nego i obespravljenih u celom svetu, ima prave informacije. I da u SB UN i svuda gde brani interese Srbije - nastavi tu politiku. Nama je ta podrška značajna.

O turskom „natoislamizmu“, sa osloncem na Alijansu i Organizaciju islamske konferencije, govori profesor Darko Tanasković. Srbski naučnik smatra, da Turska želi da postane centar makroregiona, u čiji sastav će ući Bliski istok, Kavkaz i razume se Balkan, gde Ankara podržava sva islamska društva i posebno ona gde postoji „državnotovrni“ potencijal - na primer kod kosovskih Albanaca i muslimana u regionu Sandžaka.

Ono što se sad odigrava u Srbiji, Moskva sada pažljivo posmatra kao nikada ranije. Kako je rekao pomoćnik vice-predsednika Državne dume Sergeja Železnjaka, Viktor Kobanovski, u donjem domu ruskog parlamenta se sada formira „ Balkanska međufrakcijska radna grupa“, koja će sarađivati sa organima vlasti na svim nivoima:

- Posle 19. aprila, odnosno posle potpisivanja briselskih ugovora između Beograda i Prištine, mi smo vrlo ozbiljno počeli da pratimo razvoj događaja - deo srbskog društva je izrazilo nezadovoljstvo, kako je bila obrazovana Skupština AP Kosovo i Metohija, obraćanja kosovskih Srba predsedniku Putinu. Sva ova pitanja se sada nalaze na posebnoj kontroli. Sa jedne strane postoji želja da se pomogne, ali nema načina, jer je kosovsko pitanje van domašaja SB UN. Sa druge strane u vezi sa oštrim koracima EU koja uvlači Ukrajinu u procese evrointegracije, postoji mišljenje o neophodnosti pojačavanja rada na Balkanu pomoću meke sile, nevladinih organizacija, diplomatije, kako bi ponovo ostvario određeni status kvo.

Timur Blohimn,