Uništena srbska građevinska industrija našla spas u Rusiji

Prema nedavno objavljenim podacima beogradskog Instituta za tržišna istraživanja, građevinska industrija u Srbiji beleži neverovatan pad aktivnosti. Međutim, iako su domaće građevinske firme u velikoj meri prestale sa radom i ugasile svoje mašine zbog dobro poznate krize kojoj se ne vidi kraja, srbska građevinska industrija ipak na drugoj strani doživljava pravi procvat zahvaljujući poslovima na istoku Evrope, ili tačnije – u Rusiji, na izgradnji infrastrukture olimpijskog grada Sočija.

Dakle, pođimo redom. U Srbiji je samo tokom prve polovine ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova u zemlji opala za čitavih 36% u odnosu na isti period prošle godine, pa zato nije preterano reći da je srbska građevinska industrija skoro prepolovljena i to samo za poslednjih godinu dana. To se pre svega objašnjava sa dramatično smanjenom tražnjom za stanovima zbog niske kupovne moći stanovništva, kao i kašnjenjem uizgradnji puteva i železnice.

I mada su srbski građevinci prilično besposleni u samoj Srbiji, oni su na istoku kontinenta uposleni do krajnjih granica svojih mogućnosti. O tome svedoči podatak da je na brojnim gradilištima u Sočiju zaposleno oko 5.000 radnika iz Srbije, na projektima čija se vrednost penje i na celih milijardu evra. Poslednji u nizu uspešno okončanih poduhvata srbskih neimara bio je završetak međunarodnog olimpijskog univerziteta u tom gradu na obali Crnog mora, kog je prošlog meseca svečano otvorio ruski predsednik Vladimir Putin.

Pored toga, samo na primer preduzeće „Užice putevi“ završava još četiri velika objekta u blizini, a njihov direktor je zadovoljno izjavio da su dobili još jedan posao u Rusiji, u vrednosti od oko 400 miliona evra. Radi se o tome da je ta užička firma u Sočiju i obližnjoj Krasnoj poljani u poslednje dve godine izgradila oko pola miliona kvadratnih metara hotelskog i stambenog prostora i četiri mosta, a vrednost radova je iznosila 750 miliona dolara.

Ono što je pri tom posebno važno, to je činjenica da se sav građevinski materijal, uključujući i nameštaj za novoizgrađene objekte dovozi iz Srbije.

Na primer, samo kada je reč o crepovima, pomenimo da je iz fabrike u Kanjiži za Rusiju otišlo više od četvrt miliona crepova u 50 kamiona, a njime je pokriveno nekoliko ogromnih sportsko-turističkih objekata. To znači da je sa srbskim crepom pokriveno oko 200.000 kvadratnih metara krovnih površina u olimpijskom Sočiju.

Ali da se za trenutak ponovo vratimo na početak ove priče i na nedavno objavljeni podatak da je vrednost izvedenih radova građevinske industrije u Srbiji opala za gotovo 40% samo u poslednjih godinu dana. Iz te tragične činjenice nije teško izvesti zaključak da je spasonosno rešenje za domaću građevinsku operativu izlazak na strana tržišta. Imajući u vidu izuzetno uspešan primer obimne igradnje u ruskom Sočiju, prirodno se nameće odgovor na pitanje gde se nalaze ta tržišta.

Jednostavno rečeno – tamo gde se još uvek nije osetila svetska ekonomska kriza, a to je konkretno grad Soči, u čije olimpijske objekte i prateću infrastrukturu je Rusija uložila čitavih 50 milijardi dolara. A na svu sreću, upravo srbskim građevincima je pripao znatan deo kolača u tom poduhvatu veka.

Ratko Paić,