Mađarski budžet kao uzor za EU

U vreme, kada vodeće zapadnoevropske države govore o neophodnosti strogog uvažavanja maastrišskih parametara, iz petnih žila pokušavaju da izbegnu novu fazu poslovne krize – u Istočnoj Evropi situacija izgleda privlačnija. Podnet parlamentu Mađarske vladin projekat državnog budžeta za 2014. godinu potpuno odgovara antikriznim zahtevima Brisela.

Na zajedničkoj ne baš optimističkoj ekonomskoj pozadini EU nesumnjivi ekonomski uspesi Mađarske zajedno s nizom čisto protekcionističkih mera vlade Viktora Orbana daju nadu da je savlađivanje današnje finasijsko-ekonomske krize u Evropi moguće ne samo zajedničkim naporima EU, već i pojedinačno. To je potvrdio u razgovoru sa Glasom Rusije profesor ruske Finansijske akademije Boris Rubcov.

- To zavisi od konkretne zemlje i njenog položaja u Evropi i u svetu. Inače, upravo je to glavni činilac. Odgovor na pitanje - šta je bolje zavisi od traženja i izbora nekog optimalnog rešenja.

Govoreći o specifičnosti odnosa između Budimpešte i Brisela, treba uzeti u obzir objektivni činilac, koji ne doprinosi autoritetu instituta EU. Posle učlanjivanja 2004. godine Mađarske i njenih suseda, iz specijalnih fondova EU počeli su da im plaćaju sredstva radi pokrića takozvanih troškova širenja. Po glavi stanovnika je to iznosilo 60 evro za Poljake, 45 evra za Mađare, 29 evra za Čehe. Slični pokazatelji isplata 2000. godine za «problematične» zemlje: 437 evra za jednog Grka, 419 evra za srednjostatističkog Irca, 216 evra za Španca… Postavlja se pitanje – kakva je efikasnost takvih ulaganja, u čemu su uzroci takvog kontrasta u isplatama – koji podseća na direktnu diskpriminaciju zemalja Centralne i Istočne Evrgope? Evrokomisija se maglovito poziva na niski nivo prihoda i kupovne moći stanovništva Mađarske, Poljske ili Češke. Međutim, ko, ako ne fondovi EU, moraju da se brinu o povećanju takvih pokazatelja!

U ovoj situaciji ne vredi se čuditi da je mađarska vlada počela da sprovodi politiku, nezavisniju od Brisela i drugih evropskih centara sile. U taj kurs se uklapa i povratak državi ključnih položaja na energetskom tržištu i u sferi stambeno-komunalne privrede. Ekspert Instituta ekonomije RAN Vjačeslav Senčagov u razgovoru s Glasom Rusije je objasnio važnost novih investiciьonih prilaza upravo u sferi energetike i komunalne privrede.

- U svim zemljama postoje ozbiljni problemi. Reč je svakako o pohabanim infrastrukturalnim kapacitetima, stambeno-komunalnoj privredi, cevovodima. Svakako, telekomunikaciona sfera se brzo razvija, nastaje, tako reći, nova ekonomija, dok energetika, komunalna privreda ne razvitjaju se tako brzo, te ne dobijaju efekat od razvijenijih novih grana. Tako dolazi do ozbiljnih protivrečnosti. Zato treba da se misli na dugoročne koncepcije investicione politike upravo u pomenutim kriznim sferama.

Pominjajući principe, na kojima mora da se bazira evrointegracija, poznati nemački filozof i sociolog Juprgen Habermas je rekao: Pitanje je ne u izumu nečeg sasvim novog, već u očuvanju dostignuća soveremnih nacionalnih država i iznošenju tih dostignuća za državne granice; novi je samo oblik tog procesa. Nažalost, mnoge akcije rukovodstva EU se preduzimaju u suprotnom smeru.

Petar Iskenderov,