Životinjski svet planete izumire

Svetski dan zaštite životinja obeležava se 4. oktobra. Problem očuvanja biodiverziteta danas predstavlja jedan od najakutnijih problema na planeti. Po ocenama stručnjaka, opasnost nestanka preti skoro jednoj petini živih organizama.

Svakog sata na Zemlji nestaju tri vrste životinja. Planeta je u krizi koja se sastoji u naglom smanjenju broja pojedinih životinjskih vrsta. Ovo se posebno odnosi na sisare, ističe direktor moskovskog predstavništva Međunarodnog fonda za zaštitu životinja Marija Voroncova:

- Opasnost od nestanka postoji za nosoroge, slonove i tigrove. Na svetu je ostalo svega dve hiljade sedamsto tigrova. Kod nas na Dalekom istoku žive amurski tigrovi, njih nema više od četiri stotine. Tamo živi i izvanredna vrsta leoparda. Njih je ostalo trideset – četrdeset individua. Ujedno, naglo je opao broj sajga-antilopa kojih je pre svega dvadeset godina bilo oko dva miliona. Na teritoriji Rusije se sačuvalo stado od tri do pet hiljada, a ukupno ih ima 180 hiljada. Očigledno, smanjuje se broj belih medveda i morževa koji žive u moru Lapteva.

Broj životinja se smanjuje na celoj zemaljskoj kugli. Za poslednjih petsto godina, po podacima Međunarodnog saveza za očuvanje prirode (engl. World Conservation Union), u potpunosti je izumrlo preko osamsto četrdeset životinjskih vrsta. Po različitim procenama životinje danas izumiru sto ili čak hiljadu puta brže od tempa normalnog evolucionog procesa.

Ovo je pre svega uslovljeno antropogenim mešanjem. Globalno otopljenje dovodi do nepovratne promene klime i kao posledica, do nestanka vrsta. S druge strane, osvajaju se nove površine, masovno se krče šume, šire se poljoprivredna dobra. Osim toga, čovek je glavni potrošač životinjskog sveta. Neverovatno brzo raste tržište trgovine biljkama i životinjama. Za obnavljanje njihove populacije potrebni su vekovi. Kako ističe Marija Voroncova:

- Vrlo naglo se smanjio broj slonova. Svake godine lovokradice u Africi ubijaju do šezdeset hiljada slonova. Ubijaju zbog slonove kosti koja se danas veoma ceni u Jugoistočoj Aziji i Kini. Međutim, uglavnom ih ubijaju kako bi dobili novac za pomoć terorističkim organizacijama. Nedavno je napadnut trgovački centar u Najrobiju. Organizacija koja ga je zaposela došla je iz Somalije. Smatra se da do četrdeset procenata novca koji koristi u terorističkoj delatnosti potiče od ilegalne trgovine slonovim kostima i od lovokradica, koji u tome aktivno učestvuju.

U Rusiji ne samo da se bore s lovokradicama, već se i ostvaruju različiti projekti za očuvanje retkih vrsta životinja i ptica. Između ostalog, to je projekat „Morževi Arktika“. Morževi se obično dele na tri podvrste, kaže koordinator projekata za očuvanje biodiverziteta Artika WWF Rusije Mihail Stišov:

- Tihookeanski morž živi u Beringovom i Istočnosibirskom moru. To je industrijski morž, s njim je sve u redu. Atlantski naseljava Grenland i istok Kanade. Kod nas – Barencovo i Karsko more. Atlantski morž je malobrojna vrsta, ne zna se tačno koliko ih ima. Zato nekoliko godina pokušavamo da otkrijemo mesta na kojima obitava. Našli smo nova staništa na ostrvu Vajgač na Novoj Zemlji. Sad smo pristupili satelitskom posmatranju. Postoje informacije o tome kako se morževi kreću u Barencovom moru.

Treća podvrsta obitava u akvatoriji mora Lapteva. Ona je najzagonetnija. Moguće je da spadaju u tihookeanske morževe. To tek treba razjasniti. Da bi se sačuvala populacija morževa naučnici treba da imaju podatke o mestima na kojima oni obitavaju. Genetika će pomoći da se odgovori na ovo pitanje. Naučnici su uspeli da uzmu uzorke genetičkog materijala atlantskog i tihookeanskog morža. A ekspedicija koja je obavljena ove godine omogućila je uzimanje uzoraka treće podvrste koja je uvrštena u Crvenu listu IUCN. Još pre zime na Institutu za genetiku biće dobijeni tačni podaci o tome kako su ove podvrste međusobno povezane. Moguće je da će ta istraživanja omogućiti spasavanje ove vrste od nestanka.

Oleg Nehaj,