Epoha političkog pluralizma

Rusija sprovodi nove linije u sferi diplomatije, smatraju zapadni eksperti povodom ozbiljnih pomaka u sirijskom pitanju. Smanjenje napetosti na Bliskom Istoku, vezano sa sirijskom inicijativom Moskve, dotaklo je američko-iranske odnose. Po svemu ispada da Obama i Rohani nisu protiv otopljenja. Ako ih nešto i suzdržava, onda je to nejednoznačna reakcija sopstvenih politčkih elita.

Govori šef katedre za opštu politikologiju Visoke škole ekonomije Leonid Poljakov.

- Neočekivano otopljenje je nastupilo u vezi sa tim što se promenio iranski predsednik. Ahmadinedžad je zauzimao radikalno oštru antiameričku poziciju. Novi predsednik je u tom pogledu mnogo trpeljiviji. Zbog čega ga kritikuje deo iranskog društva raspoložen protiv SAD. Ali glavni uzrok je, čini mi se, u tome da su obe strane iscrple potencijal konfrontacije. Amerikanci pre toga su pritiskali Iran svim mogućim sredstvima. Iran je zauzrvat gradio strogu antiameričku retoriku. Na kraju ni jedna strana nije postigla željeno. Formirao se ćorsokak. Dolaskom novog predsednika SAD osetile su mogućnosti izlaska iz ćorsokaka. I promene formata odnosa na povoljniji.

Iran bi dolaskom Rohanija hteo, naravno, da se oslobodi sankcija. Šta god da kažu iranski rukovodioci, ove sankcije veoma utiču na ekonomiju zemlje. Mal te ne jedini način da se pomeri stvar sa mrtve tačke je da se pokaže otvorenost u nuklearnom programu, što Rohani sa uspehom čini.

Amerika će biti na gubitku ako reši da nanese udarac Iranu. Takva neprijateljska dejstva samo jačaju pozicije iranskih fundamentalista. Zato je najrazumnije za Amerikance da pregovaraju. U principu Rusija bi mogla ovde da bude posrednik. Ali treba li joj to, to je veliko pitanje. Govori ekspert za probleme Centralne Azije i Bliskog Istoka Semjon Bagdasarov.

- Smatram da Rusija ne treba da se meša u ovaj proces. Uopšte treba da polazimo od toga da Iran nije naš strateški saveznik za sva vremena. To nije ni iz daleka tako. Ako nazivamo stvari svojim imenom, Iran sa snaćnom armijom i snažnom vojnom industrijom nama pred vratima nije potreban. Danas on ima jedne interese, sutra će se setiti svojih interesa na Južnom Kavkazu, u Kaspijskom regionu. I ne podudaraju se uvek ti interesi sa ruskim. Nije zahvalno biti posrednik između SAD i Irana. Oni sami treba da se rasprave između sebe.

I ovde se pojavljuje tema Rusije kao protivteže Amerike na Bliskom istoku. Neki eksperti govore čak o povratku u pomalo izmenjenoj formi doba hladnog rata. Ipak, kako se čini, ova epoha je nepovratno prošla. Zadatak Rusije je u drugom, smatra Leonid Poljakov:

- Radi se o tome da Rusija želi da bude protivteža. Pitanje je što ona nalazi novu ulogu na Bliskom Istoku. Poslednjih godina ispadalo je tako da se Rusija nalazivla u ulozi posmatrača. Ali posle sirijske inicijative pojavile su se mogućnosti da se aktivno uđe u Bliskoistočni region ne u ulozi posmatrača, već u ulozi ključnog faktora. Ako se to vidi kao stvaranje protivteže SAD, to je samo zato što pre toga su SAD same sebe videle kao jedini faktor. u stvari ovo je težnja da se obnovi paritet.

Srgej Duz,