Američki projekti će se smrznuti na Antarktiku

Budžetska kriza u SAD stigla je do Južnog pola planete. Niz američkih naučnih projekata je dovedeno pod znakom pitanja zato što Kongres SAD do danas nije usaglasio budžet i nije povećao prag državnog duga. O potpunom prekidu programa za sada nema govora. Ipak, čak i mali prekidi u istraživanjima mogu dovesti do gubitka podataka i do anuliranja svih rezultata dugogodišnjeg rada naučnika.

SAD zamrzavaju istraživački program na Antarktiku. Kako je izjavio Nacionalni naučni fond SAD u čijoj nadležnosti se nalaze antarktički projekti, početkom radne nedelje koja je nastupila (od 14. oktobra), novac namenjen za realizaciju naučnog programa potrošen je. Ovaj dan je nastupio, a neodređenost oko budžeta zemlje i dalje je aktualna. Tako da SAD moraju da otkažu sezonsko putovanje naučnika na Južni pol. Na stanicama ostaje minimum personala. Profesor geologije Univerziteta Ilinois Petar Doran ističe:

- Kada smo saznali o obustavi radova vladinih ustanova, nismo mislili da to može da dotakne i naša istraživanja u Antarktiku. Sada su sva ona pod znakom pitanja. SAD imaju jedan od najvećih antarktičkih programa u svetu. Radimo ono što druge zemlje ne mogu da rade zato što imamo visokotehnološku opremu i dobro finansiranje. A sada sve što je već bilo urađeno može da se ispostavi uzaludnim.

Nacionalni naučni fond SAD već je razradio plan obustave rada naučno-istraživačkih centara. Ukupno na Južnom polu Amerika ima tri stalne stanice – Amundsen-Skot, Mak-Merdo i Palmer. Problemi američkog budžeta već su priredili neprijatno iznenađenje naučnicima. Na proleće zbog smanjenja državnog budžeta SAD, kojim je završen spor demokrata i republikanaca, finansiranje naučnih radova na Antarktiku smanjeno je za 5%. U ove svrhe bilo je izdvojeno oko 400 miliona dolara.

Sada se naučnim radom na stanicama bavi više od hiljadu ljudi. Mnogi stručnjaci za proučavanje leda, kao i ekolozi, biolozi, astronomi, biće primorani da obustave svoj rad. To će naneti veliku štetu nauci, smatra biolog sa Univerziteta Montana Džoš Prisku.

- Naučni radovi na Antakrtiku se vode već 21 godinu. Ako bude pauze u tim projektima, mi ćemo prekinuti dugoročnu celovitost naučnih podataka. Posle čega ne možemo da garantujemo tačnost naših prognoza o klimi i promenama ekosistema.

Sa tim mišljenjem slaže se i drugi američki naučnik, geofizičar Observatorije Lamon-DoErti Kolumbijskog univerziteta Robin Bel. Naučnik se plaši da će zbog odsustva finansiranja postradati jedan od važnih antarktičkih programa – projekat monitoringa kretanja lednika iz vazduha Ajs Bridž. Nad tim, geofizičari rade zajedno sa NASOM.

- Ajs Bridž je karakterističan projekat koji omogućava da se dobije vrlo precizna informacija o promenama ledenog omotača, samo leteći iznad terena. Plašim se da ako se situacija oko finansiranja otegne, vremenski uslovi promene, ove godine nećemo moći da dobijamo podatke sa Antarktika.

Između ostalog svetska naučna katastrofa se ne predviđa. Odlaskom američkih naučnika Južni pol se neće pretvoriti u nenaseljeni kontinent. Proučavanjem Antarktika se bavi 12 zemalja istovremeno. Među njima su Australija, Argentina, Brazil, Nemačka, Indija i Kina. A Rusija na kontinentu i ostrvima Antarktika ima 8 stalnih naučnih stanica. I ako američki naučnici budu morali da prekinu rad, njihove ruske kolege mogu da preuzmu ovaj teret na sebe i da nastave strateška istraživanja.

Tatjana Golovanova,