Rusiju i NATO pomiriće Avganistan?

Održano 23. oktobra u Briselu zasedanje Saveta Rusija-NATO na nivou ministara odbrane bilo je pozvano ne samo da sagleda rezultate saradnje Moskve i struktura Severoatlantske alijanse ove godine, već i zacrta perspektive za budućnost. Te su perspektive direktno povezane s time, hoće li moći Moskva i Brisel da nađu zajednički jezik u ključnim pitanjima međunarodne bezbednosti.

Neophodnost punovrednih pregovora šefova odbrambenih resora Rusije i NATO-a je već veoma aktuelna. Poslednji slični forum je bio održan u junu 2011. godine – pre više od dve godine. U međuvremenu situacija u svetu nije postala stabilnija i bezbednija. Obrnuto. Oseća se rast nestabilnosti u strateški važnim regionima Severne Afrike, Bliskog i Sredneg Istoka, aktiviranje međunarodnog terorizma, rast neodređenosti u vezi sa budućnošću Avganistana posle završetka u toj zemlji 2014. godine operacije NATO-a.

Učesnici današnjeg zasedanja su uspeli da usklade stavove u nizu važnih pitanja. Između ostalih, prema svedočanstvu generalnog sekretara alijanse Andersa Rasmusena, strane su «potpuno potvrdile neophodnost održavanja idućeg meseca međunarodne konferencije o mirovnom regulisanju u Siriji». One su se složile da po pitanju likvidacije sirijskih hemijskih arsenala lidirajuća uloga mora da pripada UN-u i Organizaciji za zabranu hemijskog oružja. I po pitanju PRO Rusija i NATO su se dogovorili da nastave konsultacije, koje će omogućiti napredovanje.

Međutim, veoma je verovatno da upravo Avganistan može da postane objekat za ulaganje napora, koji bi omogućio promenu odnosa Rusije i NATO-a nabolje. Povlačenje zapadnih snaga iz Avganistana moglo bi da vodi novoj eskalaciji napetosti ne samo u toj zemlji, već u čitavom regionu Srednjeg Istoka, Prednje i Centralne Azije. U ovom slučaju Zapad neće moći a da izađe na kraj bez pomoći Rusije. To će tražiti od njega pažljiviji odnos prema ruskim interesima.

Važan okvir produbljenja saradnje Rusije i NATO-a i u pitanju Avganistana, i u široj lepezi regionalnih problema mogla bi da bude Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OUKB). Međutim, Brisel očito radi svojih geopolitičkih računica i antiruskih špekulacija kao da ne primećuje tu organizaciju. Komentar odgovoronog urednika ruskog lista «Nezavisimoje vojenoe obozrenije» Viktora Litovkina.

- Nažalost, NATO ne želi da sarađuje s ODKB. Brisel je prosto ne priznaje kao organizaciju koja bi mogla da pomogne alijansi u borbi protiv narkoopasnosti, i inače protiv međunarodnog terorizma, prisutnog u Avganistanu.

Upravo uoči današnjeg zasedanja Saveta Rusija-NATO g-n Rasmusen je ponovo izjavio da njegova organizacija neće sarađivati s ODKB, već sa njenim posebnim članicama. Takav prilaz je teško nazvati konstruktivnim, on ne odgovara savremenim realnostima.

Petar Iskenderov,