Strani biznis napušta Kinu

Strani proizvođači prestaju da smatraju Kinu najboljom zemljom za svoja preduzeća. Motorola, Apple, Lenovo i drugi američki džinovi grade nove fabrike u svojoj zemlji. Nemačke kompanije sve više interesuju mogućnosti koje im može da pruži Severna Afrika. Čak japanski automobilski koncerni napuštaju Kinu. Ako se ta tendencia nastavi, lejbl Made in China postaće maltene retkost, - proriču eksperti.

Era svetskog gospodstva robe, izrađene u Kini, izgleda, završava se. Skoro 20 godina je Kina bila ogroman pogon za proizvodnju svega i svačega. U zemlji, gde živi skoro petina stanovništva Zemlje, ljudi su za jeftine pare prihvatali svaki posao. Vlasti su podržavale dolazak u zemlju stranih investicija. To je rešavalo problem nezaposlenosti i obezbeđivalo dolazak u zemlju visokih tehnologija. Usled toga je ekonomija demonstrirala ogoman rast. Danas se on usporio, te je rukovodstvo Kine odlučilo da kontroliše proces. Neke njihove ideje mogu da se negativno odraze na biznisu stranih kompanija, - ističe ekspert IMEMO RAN, profesor Aleksej Portanski.

- Iz Kine su u poslednje vreme stizala saopštenja o spremnosti rukovodstva da pristupi kardinalnim promenama svoje ekonomske strategije. Između ostalog, Državni savet Kine je objavio plan smanjenja suvišnih proizvodnih kapaciteta u nizu industrijskih grana. Reč je o tome da je u Kini skoro potpuno iscrpljen glavni konkurentni resurs – jeftina radna snaga, koju su tokom dužeg vremena uzimali sa sela. Na toj pozadini odluka krupnih kompanija da prenesu proizvodnju u druge zemlje izgleda apsolutno logičnom. Uzrok je još i u tome, što je proizvodnja sve složenija. Radi njenog servisiranja potreban je kvalifikovani kadar.

Takvi stručnjaci su postali svesni svoje cene, te traže poboljšanje uslova rada. Nekoliko štrajkova – te su im primorani da prave ustupke, - objašnjava zamenik direktora Instituta Dalekog Istoka RAN Andrej Ostrovski.

- U Kini rastu zarade. Mešovite firme moraju da povećavaju troškove za radnu snagu. Pored toga u Kini je počelo sprovođenje reforme socijalnog osiguranja, što je znatno povećalo troškove za radnu snagu u preduzećima na teritoriji Kine.

Danas je minimalna plata u Kini porasla na 80 američkih centi na sat. U razvijenim primorskim provincijama, gde je usredsređen osnovni deo stranih proizvodnji, zarade kineskih radnika rastu još brže. Tamo minimalna plata na sat iznosi već 1 dolar. Istovremeno, recimo, na Filipinima, taj pokazatelj iznosi 61 cent – važan povod za biznis da bi prešao tamo ili, recimo, u Mjanmu, Indoneziju, Malejziju, Tajland – Jugo-Istočna Azija je veoma privlačna za zapadne investitore. Evropljani, u principu, još razmišljaju sa tog gledišta i o Severnoj Africi. Tamo je cena koštanja dvostruko veća nego u Kini, ali smanjenje transportnih troškova i vremena za isporuke robe smanjuje razliku.

Razgovore o punovrednom vraćanju proizvodnje u SAD ili Zapadnu Evropu teško da se mogu ozbiljno shvatiti. Svakako, neki deo proizvodnji visokih tehnologija može da bude prenet tamo. Naprimer, Motorola otvara fabriku za proizvodnju smartfona u Tehasu, Epl je odlučila da proizvodi u otadžbini lenjire za kompjutere Mas. Međutim, to nije toliko želja tih tehnokorporacija, koliko je rezultat pritiska vlasti: kod nas je kriza, nezaposljenost, treba podržati sunarodnike. Zapadni proizvođači neće da se potpuno povuku iz Kine, jer je tamo njihovo osnovno tržište, - ističe ekspert za Daleki Istok Andrej Ostrovski.

- Recimo, u Nemačkoj se nalazi veliki deo automobilskih kompanija. Veći deo tih kompanimja dobije prihode ne od evropskog, već od kineskog tržišta. Naprimer, Folksvagen, BMV. Opel nije na vreme izašao na kinesko tržište, te je imao velike gubitke, dok Folksvagen prosperira. Sve ozbiljne automobilske kompanije Evrope imaju u Kini svoje proizvodnje. One ne planiraju da ih povuku.

Japanci prete da će potpuno povući svoje proizvodnje iz Kine, ali oni imaju svoje razloge nacionalističkog karaktera. Zaoštravanje problema u bilateralnim političkim odnosima i antijapanska raspoloženja u kineskom društvu već su rezultirala time, što su Honda i Tojota počele da grade svoje fabrike u drugim zemljama. Kada budu proradile punom parom, koncerni će odlučiti, kako da postupe sa proizvodnjom na kineskoj teritoriji.

Da li to plaši Kinu? Ne toliko, kako bi moglo da bude pre par godina. Prvo, u bilo kom slučaju to će dosta dugo trajati. Drugo, Kinezi su se usmerili na proizvdnju svoje robe, - ističe zamenik direktora Ruskog instituta strateških istraživanja Konstantin Kokarev.

Danas je reč o tome da bi lejbl Made in China bio zamenjen za Design in China. Kinezi žele da proizvode sopstvena kola, sopstvenu elektroniku, sopstvene usluge itd. To je sledeći stepen rasta Kine, koji traži određena razmišljana i analizu. Za sada povlačenje strane proizvodnje iz Kine nije postalo striktno izražena tegdencija, ali ima ozbiljnih preduslova za to. Verovatno će uskoro kineska roba postati mnogo skuplja i ređa. a brendovi, na koje se naviklo, promeniti mesto bюoravka. U svakom slučaju sve će platiti kupac.