Koliko ideja ima Evropa?

Rezultati upravo završenog u okviru EU takozvanog Mesečnika zajedničkog tržišta ne mogu da obraduju njegove inicijatore. Glavni cilj date akcije sastoji se u tome da građani EU preko specijalnog sajta www.yourideasforeurope.eu, mogu da komuniciraju između sebe, kao i sa vodećim evropskim političarima, ekspertima i preduzimačima, da izražavaju sopstvene predloge i ideje povodom budućnosti jedinstvene Evrope. Rezultati Mesečnika, po mišljenju niza analitičara, nisu ispali oduševljavajući.

Teme Mesečnika su obuhvatile četiri kompleksa pitanja. To su zaposlenost i biznis, zaštita socijalnih prava, evropski bankarski sistem i konačno razvoj Internet-trgovine. Rezultate su rezimirali učesnici direktnih TV debata u Evropskom parlamentu, čiji tok su građani mogli pratiti uživo na istom tom web-sajtu. Ulov ideja za Evropu ispostavio se za autore incijative prilično oskudnim. Ukupno je skupljno oko 1600 mišljenja i komentara.

Što se tiče sadržaja samih ideja, njihov karakter, po izrazu austrijskog portala EU-Infotek, pokazao je pravu bedu kreativnosti. 43 učesnika, na primer, izrazila su se za uvođenje u EU jedinstvenog zvaničnog jezika, između ostalog predlaže se čak i esperanto. Stigao je predlog o uvođenju jedinstvene invalidske legitimacije za EU, jedinstvenoj za sve zemlje minimalnoj nadoknadi za rad u visini od 10 evra na sat ili jedinstvene tarife mobilne veze. Bilo je i radikalnijih predloga – recimo, da se zatvore sve privatne banke i da se ukine bankarska provizija. Bilo je predloga i dubljih po sadržaju, ali su oni samo ponavljali opštepoznate prioritete EU: potreba boljeg ulaganja investicija, osiguranje jednakog dostupa Internetu kao osnovnog prava građana EU i tome slično.

Najveću aktivnost, ako ova ocena može da se primeni za 197 učesnika, ispoljili su Belgijanci. Iza njih sledi Španija, Italija, Nemačka i Francuska. Što se tiče Austrije, Slovenije, Finske, Litvanije i Estonije, tamo se broj zainteresovanih za budućnost jedinstvene Evrope ispostavio sramno malim. Ispada, konstatuje EU-Infotek, da EU kritikuju, grde, čak proglašavaju mrtvim, ali malo ko izražava nešto delotvorno ili konstruktivno. Između ostalog, smatra šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov, ničeg neobičnog u tome nema.

- Raskid između građana i političkih institucija će postojati uvek, kaže Belov. To je neka objektivna datost, zato što se često interesi ne podudaraju. To je davnašnji problem EU. Postoji protivrečnost između građanskog nivoa svesti i profesionalnog. I verovatno u postojanju takvih protivrečnosti se sastoji garant kretanja napred.

Rukovodilac referata za veze sa zajedničkim tržištem Evropske komisije Hening Arp je optimističan.

- Vidimo dosta vrednih ideja koje nam se čine zanimljivim. Uveren sam da će u svakom slučaju one biti odražene u radnim planovima komisije.

Povodom broja i kvaliteta ideja o Evropi koje su izneli njeni građani, može se sporiti. Da li će se pojaviti nove, kreativnije uoči nastupajućih izbora za Evropski parlament, ovo pitanje ostaje otvoreno.

Oleg Severgin,