Avganistan u očekivanju promena

U Moskvi je održan sastanak generalnih sekretara ODKB i OBSE Nikolaja Bordjuže i Lamberta Zanijere. Razmatrani su problemi borbe protiv transgraničnih opasnosti, borbe protiv terorizma i ekstremizma, obezbeđenje stabilnosti i bezbednosti, sprečavanje konflikata i njihovo regulisanje u celom Evroazijskom regionu, kao i situacija u Avganistanu. Iako se diskusija odvijala iza zatvorenih vrata posle njenog završetka učesnici su odgovorili na pitanja novinara.

Opšte pretnje

Zajednička tačka gledišta Evrope i Rusije na regionalne pretnje u Centralnoj Aziji odavno nije tajna. Trgovina drogom, terorizam, verski ekstremizam, politička nestabilnost i druge pojave koje su specifične za azijski region, dotiču se interesa i Moskve i njenih partnera iz ODKB, i Evrope. Zbog toga je zainteresovanost svih strana za održavanje stabilnosti nesumnjiva. Pritom postoji razumevanje da zadatak ovakvih razmera ne može da reši nijedna zemlja ponaosob.

Promene u političkoj klimi Centralne Azije očekuju se već sledeće godine – kad kontingent NATO na čelu sa SAD počne da napušta Avganistan. Za to treba da se pripremamo već danas, iako ne treba očekivati katastrofu, istakao je za „Glas Rusije“ generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjuža:

- Ne mislim da će se 2014. godine desiti katastrofa, da će se mnogo promeniti nivo bezbednosti, ali ipak shvatamo da stabilnost neće biti veća nego što je sad. I u vezi s tim će, naravno, situacija u Avganistanu uticati na države-članice ODKB. Zbog toga su mnoge preventivne odluke na nivou šefova država već donete. Jedna od njih je pružanje pomoći Tadžikistanu u jačanju zaštite državne granice s Avagnistanom. To je jedna od mera koje su danas već donete i realizuju se u skladu s nalozima šefova država.

Očigledno je da bezbednost centralnoazijskih partnera Rusije iz ODKB, pre svega Kirgizije i Tadžikistana ne može biti obezbeđena drugačije osim uz direktnu podršku Rusije. Resursi ovih zemalja su očigledno nedovoljni, posebno ako se ima u vidu njihova unutrašnja nestabilnost.

Podeljeno opterećenje

U ovome se i sastoji glavna razlika pozicije Rusije kao lidera ODKB i OBSE kao organizacije. Nezavisno od toga kakva će biti situacija u Avganistanu posle odlaska kontingenta NATO za rešavanje ovih problema će pre svega biti zadužena Rusija. Učestvovanje Evrope u ovom procesu će očigledno biti minimalno – posebno u uslovima ekonomske krize. Rusija će, očigledno, morati da podnese, kako finansijsko opterećenje, tako i težinu vojnih operacija, u najmanju ruku pružajući pomoć formacijama saveznika uz pomoć RV i snaga specijalne namene.

Pritom treba imati u vidu da spoljašnja opasnost od eventualnog upada ovih ili onih avganistanskih formacija na severu u mnogome zaostaje za eventualnim posledicama unutrašnjih pretnji. Nestabilnost centralnoazijskih vlada može da podrije situaciju iznutra mnogo efikasnije nego što to mogu da učine komandiri talibana. Situacija se zaoštrava još više zbog specifičnosti formiranja elite u ovim državama, koja u mnogome zavisi od svojih dugogodišnjih lidera. U ovim slučajevima je najgori mogući scenario promena vlasti u kratkom roku (5-6) godina u zemljama Centralne Azije – saveznicima Rusije iz OUKB, kao i u Uzbekistanu. U slučaju najgoreg razvoja događaja to može značiti direktno uvlačenje Rusije u borbena dejstva u regionu, između ostalog, i njenih snaga kopnene vojske.

Jedina mogućnost za smanjenje verovatnoće razvoja događaja po takvom scenariju je delatnost na sprečavanju pretnji. Biće mnogo lakše boriti se protiv opasnosti sutrašnjice ako Rusija i njeni partneri uspeju efikasno da se suprotstave radikalnim islamističkim grupcijama i da ih liše ekonomske baze u vidu trgovine drogom.

Ilija Kramnik,