Čime će se baviti Savet za državnu bezbednost Kine?

Na nedavno završenom Trećem plenumu CK KPK je doneta odluka o formiranju Saveta za državnu bezbednost. Ovaj korak otvara nove izazove u oblasti bezbednosti sa kojima se susreće kinesko rukovodstvo.

Sličan organ u Kini je trebao da se formira još 90-ih godina, a po uzoru na Savet za nacionalnu bezbednost SAD. Međutim, prethodnici Si Đinpinga – Đang Cemina i Hu Đintao – nisu stigli da formiraju ovu strukturu. Moguće je da je uzrok i to što je za tako nešto potrebna velika politička volja. Na kraju krajeva, odluka o formiranju Saveta za državnu bezbednost utiče na celokupni spoljnopolitički i vojni blok, uključujući i rukovođenje oružanim snagama.

Važan stimulans za obnavljanje ideje o formiranju Saveta za državnu bezbednost je bilo i zaoštravanje spoljnopolitičke situacije. Kako raste kineska ekonomija i jača uticaj Kine u svetu, tako rastu i faktori nestabilnosti u spoljnoj politici. To se vidi u napetosti u odnosima između Kine i drugih država, kao i u povećanoj opasnosti od terorizma, trgovine drogom i kriminala van granica Kine. Eskalacija sukoba sa Japanom je pokazala da i spoljnopolitički problemi mogu izazvati masovne nerede unutar zemlje. U toku antijapanskih demonstracije u jesen 2012. godine, posmatrači su više puta došli do zaključka da vlast, izgleda, ne kontroliše u potpunosti situaciju.

U kominikeu sa Plenuma se ističe da je cilj formiranja Saveta „usavršavanje mehanizma za obezbeđivanje državne bezbednosti i strategije u toj oblasti“. Predlog o formiranju Saveta za državnu bezbednost u kominikeu Plenuma stoji odmah posle spiska zadataka „pojačanog nivoa društvenog upravljanja“, stvaranja „efektivnog sistema za prevenciju i smirivanje socijalnih protivrečnosti“. To govori o tome da će u prvom planu rada nove strukture biti pitanja obezbeđenja unutrašnje stabilnosti.

Nije tajna da je poslednjih godina postojeći sistem stabilnosti bio na meti kritika. Glavni cilj sistema je bio da se smire napete situacije, a to nije uvek bilo efikasno. Postojeći sistem je kritikovan i za to što su na prvom mestu bile represivne metode, kad je bilo potrebno da se analizira situacija i zaključi šta je uzrok protesta – da li je to ekologija, otimanje zemlje seljacima ili zloupotreba položaja.

Naznake nezadovoljstva vlasti sadašnjom koordinacijom aktivnostima u oblasti unutrašnje bezbednosti su se pojavile odavno. Poslednji znak za uzbunu je bio događaj, koji se ranije nije mogao ni zamisliti – teroristički napad u samom centru Pekinga, na trgu Tjenanmen. Ne može se reći da je baš ovaj događaj postao glavni razlog za formiranje Saveta za državnu bezbednost, ali je to, izgleda, jedan od boljih primera kako mnogostruki bezbednosni aparat ne radi ispravno.

Formiranje nove strukture pokazuje stremljenje KPK da hrabrije reformiše mehanizam donošenja odluka, koji se tiče samog postojanja političke vlasti u Kini. Vrlo je interesantno ko će biti na čelu nove strukture. To mora da bude rukovodilac visokog ranga, jer će kompetencije Saveta obuhvatiti rad nekoliko ministarstava – ministarstva javne bezbednosti, ministarstva državne bezbednosti, ministarstva spoljnih poslova i ministarstva odbrane. Moguće je da će to biti i Si Đinping lično. Verovatno, će Savet za državnu bezbednost biti partijsko-državna struktura, kao i postojeći Centralni vojni savet. To će pojednostaviti kontakte sa sličnim organima u drugim zemljama, uključujući i Rusiju, gde Savet bezbednosti postoji od 1992. godine.

Andrej Karnjejev,