Dragomir Anđelković: Rodomrzačka posla građanina Čanka

Reč je o monografi ji “Rodoljbuci i rodomrsci“ (2013). U njoj Avramović sagledava uzroke antinacionalne orijentacije dela srbskog društva, odnosno definiše odakle izvire samozatirući tok javnog mišljenja, koji je kod Srba neshvatljivo snažan. U kontekstu toga sagledava osnovne generatore rodomržnje. Kako u tome ne prepoznati lidera LSV-a? Pri tome ne mislim samo na njegove izrečene stavove, već i na ono što se skriva u pozadini njegovog političkog delovanja. Kako je neko tačno primetio, reči neretko više skrivaju istinu nego što je iskazuju. Tako i Čanak uporno ističe da ga neosnovano napadaju za separatizam, dok se on, zapravo, samo zalaže za visok stepen autonomije Vojvodine u sastavu Srbije, ili pak njenu transformaciju u federalnu državu. Suštinski, kako naš narod kaže, nije šija nego vrat. Ne radi se direktno o separatizmu, ali se svakako radi o daljem slabljenju države, na šta bi se, u nekom trenutku, nadovezao i „ligaški“ secesionizam. Šta se krije iza Čankovog političkog delovanja, odnosno kuda ono vodi, ipak, verovatno se najbolje vidi u simboličkoj sferi. Samo se setimo skupa „Srijem Hrvatskoj“, na kome je 2008. učestvovao u „Lepoj njihovoj“. Jasno je šta su Hrvati tom, navodno, kulturno-umetničkom manifestacijom sa političkom potkom želeli da poruče. Takođe, deluje da je u istoj meri jasno šta im je Čanak svojim „gostovanjem“ odgovorio. A to je: za podršku vojvođanskom separatizmu spreman sam da platim Sremom. Valjda je vlastoljubivim i koristoljubivim političarima lični interes uvek najvažniji. Bolje da vladaju i nečim krnjim, nego da ostanu bez bilo kakvog feuda. Da Čanak ozbiljno misli sve najgore Srbiji možemo i neposredno da zaključimo na osnovu njegovih iskaza. Primera radi, svojevremeno je agresivno kidisao na neke medijske kuće zato što u sklopu vremenske prognoze za Vojvodinu kažu „sever Srbije“ ili „severna Srbija“. Takve reči vođe Lige ne samo što imaju ekstremistički miris, već i nedvosmisleno govore o separatističkim namerama. Na stranu sada obraćanja međunarodnim institucijama početkom 90-ih godina, sa zahtevom da u vreme raspada SFRJ Vojvodina bude tretirana kao njen konstitutivni deo, sa secesionističkim konsekvencama koje bi to imalo. Sve u svemu, teško je ne zaključiti da je Čanak rodomrzac i separatista. A sada on napadno hvali Vučića, očito pokušavajući da se preporuči za ulazak u vlast na ranim nivoima (odnosno ostanak u njoj tamo gde je već njen deo, a realno je da bude prekomponovana), to jest na republičkom posle novih izbora, pokrajinskom kada SNS nju preuzme od DS-a i, konačno, da se nekako ugura u gradsku vlast u Novom Sadu. Poslednje za Ligu ima simboličan značaj, a već smo videli koliko baš to može da bude opasno, što ne znači da i na drugim nivoima nije štetno infiltriranje antidržavnog bremena LSV-a (pogotovo na pokrajinskom, to jest neposredno na terenu na koji se njihove ideje odnose). Pošto razni antisrbski krugovi u EU zaključe da je proces po nas nepovoljnog razrešenja „kosovskog čvora“ odmakao, počeće ofanziva na srbskom severu. Toga se ne treba plašiti, ako naša vlast bude čvrsta u vezi sa nespremnošću da nam drugi nameću rešenja za Vojvodinu. Kada se radi o Kosovu, pritiska nas sam vrh evroatlantske piramide, a u slučaju Vojvodine ipak se radi o manje bitnim centrima moći. Oni mogu da postignu efekat samo ako mi budemo podeljeni oko jedinstva sopstvene države. A ulazak Čanka na velika vrata u republičku i gradsku vlast u periodu kada se očekuje tiho otpočinjanje „bitke za Vojvodinu“, ili neinsistiranje na izbacivanju Lige iz vojvođanske uprave, ne sluti na dobro. Rodomrsce nije moguće trajno potkupiti i tako ih pacifikovati. Oni samo vrebaju priliku da obavljaju svoju opaku misiju i ko god im za to da mogućnost, i sam se, makar posredno, upušta u plivanje državno-destruktivnim vodama. Izvor: Novine Novosadske