Ubistvo Kenedija. Pobeda teorije zavere

Ubistvo Džona Kenedija postalo je početak epohe sumnja u SAD, koja traju do danas. Prema anketiranjima javnog mnjenja, čak sada više od polovine Amerikanaca uvereno je da je 35. predsednik bio žrtva zavere. Zagonetno ćutanje vlasti ili to sa kojim žarom oni brane odavno diskreditovanu verziju o ubici usamljeniku samo podstiče ljude u stranu konspirološke teorije.

Prva istraga ubistva Džona Kenedija bila je sprovedena po svežim tragovima 1964. godine. Komisija pod rukovodstvom vrhovnog sudije Erla Vorena objavila je da je Li Harvi Osvald bio ubica usamljenik. Amerikanci su po navici poverovali zvaničnim licima. Počeli su da sumnjaju samo na prelasku 60-ih i 70-ih, podsetio je novinare Dejvid Telbot, autor knjige Brothers : The Hidden History of the Kennedy Years .

- 13 godina posle ubistva predsednika Kenedija istina o ovim strašnim događajima počela je da isplivava na površinu. To je bio rezultat političke krize u SAD zbog rata u Vijetnamu, zbog Votergejtskog skandala za vreme predsednika Niksona. Kriza je dovela do raskola samog sistema, i u tim pukotinama je počela da se nazire istina.

Ljudi su zahtevali istinu. Zato je 38. predsednik SAD, Džerald Ford, incirao novu istragu. Njome se bavio Komitet Predtavničkog doma SAD. Prema njegovim zaključcima, Kenedi je bio ubijen u toku zavere, a Li Harvi Osvald je bio jednostavno izvršilac. Imena učesnika zavere nisu bila navedena, zato su svoje teorije počeli da nude autori privatnih istraga. Postojala je verzija da je Kenedijevo ubistvo naručila mafija: predsednik se aktivno borio protiv organizovanog kriminala, a odustajanje od svrgavanja Fidela Kastra je dovelo do toga da je mafija izgubila ogroman biznis na Kubi. Protiv predsednika su bili teksaški naftni magnati. Kenedi je planirao da ukine poreske olakšice za eksploataciju rudnih bogatstava, zbog čega bi oni izgubili ogroman novac. Uz to teksašani su imali svog predsedničkog kandidata – Lindona Džonsona, koji je zauzeo ovu dužnost posle smrti Kenedija. Najčešće konspirolozi optužuju za Kenedijevo ubistvo Ciju. Motive je obaveštajna služba imala: nezadovoljstvo politikom u pogledu Kube, dejstvima u hladnom ratu sa SSSR i neželjom da se započne vojna operacija u Vijetnamu. Ali glavni povod da se osumnjiči Cija bila je laž njenog rukovodstva koje je poricalo svaki kontakt sa Lijem Harvijem Osvaldom. 1962. godine on se vratio iz SSSR. Agenti Cije su bili dužni da ispitaju i provere čoveka koji je pobegao u Sovjetski Savez, živeo tamo nekoliko godina, a zatim se vratio u SAD. Ali Cija je izjavila da nikakvih ispitivanja nije bilo, izjavio je Entoni Samers.

- Niz godina Cija je insistirala da Osvalda niko nije ispitivao, on je jednostavno mirno živeo u Teksasu. I to je sasvim netačna priča. Smatram da su mu dali izbor: ili ide u zatvor ili srađuje sa Cijom i koristili ga kao instrument u propagandnom ratu protiv Kube. Ali nisu hteli da neko sazna da oni imaju neke veze sa Osvaldom, da li je on kriv ili ne. Nastaje čudna sitaucija kada muž laže ženu gde je bio i šta je radio uveče. U stvari ništa naročito nije radio, jednostavno je išao na bejzbol, ali žena saznaje za laž i ne znajući sve, odlučuje da je muž našao ljubavnicu.

Sve ove verzije razmatraju se u SAD do danas, ali ne na zvaničnom nivou. Zaključci komiteta predstavničkog doma nisu dobili zvanični status: američku decu u školama i dalje uče da je Li Harvi Osvald bio ubica usamljenik. Ne može se očekivati da će se do 50. godišnjice Kenedijevog ubistva nešto projasniti. Američke vlasti i specijalne službe, čiju delatnost su raskrinkali Vikiliks i Edvard Snouden, nalaze se na udaru. Ako Bela kuća, Cija i FBR znaju ko je ubio Kenedija, sada o tome neće govoriti. Odmah će se postaviti pitanje zašto su tako dugo ćutali.

Anastasija Perškina,