Evropa čeka tužioca

U poslednje vreme u životu običnih evropljana sve češće se čuju pravni termini. Posebno u kontekstu jačanja borbe protiv finansijskih prekršaja od strane pojedinih zemalja prilikom trošenja budžeskih sredstava EU. Ovih dana Evropska komisija potvrila je nameru da se do 2015. formira jedinstveno evropsko tužilaštvo sa širokim ovlašćenjima – čak bez obzira na otpor 11 država.

Paralelno sa tim Savet ministara pravde EU i Evropski parlament usvojili su Postupak vođenja istražnih dejstava, koji olakšava istragu krivičnih dela na teritoriji jedinstvene Evrope.

O tome da u poslednje vreme broj prekršaja u finansijskoj sferi među zemljama članicama EU raste iz godine u godinu govorilo se i ranije. Na uzbunu tim povodom periodično poziva u svojim izveštajima Reviziona komisija EU. Prema podacima lista Der Tagešpigel koji se poziva na zaključke eksperata Evropske komisije, svake godine iz sredstava jedinstvene evropske kasice u ranovrsne sive kanale otekne do 500 miliona evra.

Prevare se vrše po pravilu u procesu nenamenskog utroška budžetskih sredstava. Tako po podacima Revizione komore, 2012. godine nenamenski je bilo iskorišteno 6,6 milijardi evra ili 4,8% budžetskih troškova. Beleži se i rast zloupotreba prilikom korišćenja novca iz raznih fondova podrške. Kako primećuje Internet-portal EU-Infotek, 90% sredstava koja izdvaja Brisel raspoređuje se nacionalnim činovničkim strukturama, tamo i treba tražiti krivce.

Sada u EU deluje Evropski biro za borbu protiv mahinacija – OLAF, kao i pravni i policijski koordinacioni organi - Eurojust i Europol. Ipak oni nemaju pravo samostalno da istražuju krivična dela. Istraga se vrši na nacionalnom nivou. Ali lokalni istražitelji opet ne mogu da se mešaju u sferu jurisdickije drugih zemalja, ako, recimo, krivična dela obuhvataju nekoliko država. Zato je još u julu 2013. godine Evropska komisija pripremila nacrt zakona o formiranju novog koordinacionog organa – Evropskog tužilaštva.

Pretpostavlja se da će istraga krivičnih dela i pokretanje optužnica ostati u kompentenciji nacionalnih organa, a briselsko tužilaštvo će dobiti funkcije koordinacije i kontrole. Do sada neslaganje sa idejom Evropske komisije izrazilo je 11 država. Ipak komesar EU za pitanja pravde Vivijan Reding se nada da će evropsko tužilaštvo pristupiti radu već 1. januara 2015. godine. Za sada proces istrage treba da olakša već pomenuti Postupak vođenja istražnih dejstava.

Prema tom dokumentu, svaka zemlja EU treba automatski da pristupi realizaciji zahteva druge države članice EU za izvođenje istražnih dejstava u pogledu nekgo građanina. Između ostalog, kako ističu mediji, prilikom usvajanja novog postupka svoju ulogu je odigrala kritika Interpola. Poslušno izdavani nalzi za hapšenje, po rečima poslanika parlamenata 6 zemalja, korišćeni su u pojedinim slučajevima radi gonjenja svojih političkih protivnika. Između ostalog postupak treba još da bude utvrđen u Evropskom parlamentu.

Zamenik direktora Instituta za političku u vojnu analizu Aleksandar Hramčihin podržava ideju evrotužilaštva.

- U celini mogu da kažem da je to u krajnjoj meri logično. EU jednostavno ne može da ne evoluira u stranu, ako hoćete, jedinstvene države. Ili ona ostaje takva, ili se zemlje pretvaraju na svetskoj sceni, može se reći, ni u šta.

Opreznije se izražava ober-tužilac Štutgarta i član prezidijuma Saveza nemačkih sudija Peter Šnajderhan.

- U svakoj zemlji EU zakonito se ponose svojim pravnim tradicijama, svojim razvijenim krivičnim pravom, rekao je Peter Šnajderhan u radijskom intervjuu. I harmonizacija ovde treba da se dešava izuzetno oprezno. Uopšte, mi ne treba u celini i potpuno da prenosimo na evropski nivo stavove krivično-procesualnog zakonika i norme krivičnog prava.

Da li će Evopa dočekati svog tužioca? Da li svi žele da ga dočekaju? - odgovori na ova pitanja za sada ostaju otvoreni.

Oleg Severgin,