Ukrajina: cena pitanja

Ton aktualnom talasu diskusija o geopolitičkoj važnosti Ukrajine za zapad i njegovoj spremnosti da preuzme na sebe troškove nasilnog uvlačenja ove zemlje u EU diktira ugledni američki politikolog konzervativnog usmerenja Dejvid Fram.

On je objavio preko Si-En-Ena svoj novi članak na geopolitičke teme. Njegov lajtomotiv je sledeća fraza: Kada je Ukrajina stekla nezavisnost, oslobođen je ne samo ukrajinski narod, već i čitava Evropa. Bez Ukrajine sa skoro 46 miliona stanovnika i bogate prirodnim resursima Rusija je velika i jaka zemlja, ali nije supersila.

Zvuči ubedljivo – baš u duhu poznatih sentenci Zbignjeva Bežzinskog o važnosti kontrole nad Ukrajinom radi „imperijskih“ ambicija Rusije. Ipak geopolitika je zato i stekla u poslednjoj deceniji takav politički uticaj, što se ne bazira uvek na čisto ekonomskim razlozima i strogim finansijskim proračunima.

Sami ukrajinski ekonomisti su već izračunali da će njihovoj zemlji za rešavanje aktualnih socijalno-ekonomskih problema u naredne 3-4 godine biti potrebna gigantska suma od 160 milijardi evra. Naravno, Evropska centralna banka i antikrizni mehanizmi EU teorijski mogu da podnesu datu sumu. Spas običnog Grka već je koštao Evropsku komisiju, ECB i MMF 250 milijardi evra i ova cifra nije konačna. Ipak slični troškovi, mada je reč o zoni evra, stvorili su ozbiljne probleme za EU, uključujući porast socijalno-ekonomskih problema i narastanje nacionalističkih raspoloženja. U ovakvim uslovima Brisel (čitaj Berlin) nesumnjivo neće platiti 160 milijardi evra Ukrajini.

To potvrđuje i predsednik skupštine dijaspore i Srba iz regiona, biznismen i javni poslenik iz Kijeva Dragan Stanojević.

Preuzmite audio fajl

Pa i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc smatra da u Evropi nije posebno popularno pomagati zemljama koje se nalaze u krizi. A važan faktor za ekonomski oporavak ukrajinske ekonomije može da bude njena aktivnija integracija u prostor Carinskog saveza. Rusija, Belorusija i Kazahstan koji ga čine najveći su trgovinsko-ekonomski partneri Ukrajine. Prema zvaničnim podacima, na njih otpada oko 38% ukrajinske robne razmene. Za 2011. godinu ona je iznela 65,6 milijardi dolara, a 2012. godine 63 milijarde.

A EU, tim pre u njenom aktualnom stanju, nije u stanju da ponudi Ukrajini adekvatnu trgovinsko-ekonomsku alternativu. Evropske ekonomije imaju dovoljno svojih problema.

Petar Iskenderov, Timur Blohin,