Težak razvod sa Velikim bratom

Istupajući sa tribine parlamenta, nemački demohrišćanski poslanik, član komiteta za građanska prava, pravdu i unutrašnje poslove Aksel Vos zatražio je da ministri pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica EU uključe dato pitanje u dnevni red svog sastanka koji se otvara 5. decembra u Briselu.

Pitanje zaštite ličnih podataka treba stalno da se nalazi u vidokrugu, rekao je između ostalog Vos. Ono je vrlo važno. I u to teško nam je da prevladamo zaostatak u tehnološkom razvoju. Evopski parlamentarci su se izjasnili takođe za potpisivanje sporazuma o neprikosnovenosti ličnih informacija sa trećim zemljama, i pre svega sa SAD.

U celini, po uverenju poslanika, treba ne samo pružiti građanima mogućnost da dobiju inforamciju o korišćenju podataka o njima na Itnernetu, već i da im bude dato pravo da oduzimaju materijale ličnog karaktera sa Interneta ili da unose u njih određene ispravke. Treba podsetiti da ovi i neki stavovi nacrta novog zakona bili su odobreni u oktobru na zasedanju komiteta Evropskog parlamenta za pravdu i unutrašnje poslove. U slučaju da nacrt dobije podršku parlamenta, nova pravila, kako smatraju neki eksperti, mogu da stupe na snagu posle njihovog odobrenja od strane nacionalnih vlada već 2014. godine.

Istina, sudeći po realnom stanju stvari, ovaj optimizam je preuveličan. Kako ističu mediji, na primer austrijski Internet-portal EU-Infotek, građani EU moraće još dugo da čekaju jedinstvene standarde zaštite podataka. Plan prolaska nacrta zakona koji predviđa njegovo usvajanje krajem godine puca po šavovima, konstatuju novinari. Koče usvajanje obnovljenog zakona, smatraju eksperti, ne samo lobisti iz SAD koji predstavljaju najveće tamošnje Internet-koncerne i specijalne službe.

Ali po rečima anonimnog diplomate u samom Savetu EU na putu novog zakona postavljene su sve same blokade. Između ostalog protivi se, kako on tvrdi, Nemačka. Rukovodilac nemačkog nezavisnog Centra za zaštitu lični podataka u Kilu Tilo Vajhert slaže se sa tim.

- Federalna vlada je stala u isti red sa Velikom Britanijom, Mađarskom, koje se protive novom zakonu, rekao je u razgovoru za Glas Rusije Vajhert. Uzroci su razni. Ali suština je u tome što ove zemlje ne žele jedinstveni standard zaštite podataka u Evropi. To je dvostruka igra. Za sada se ne može sigurno reći da će novi zakon biti usvojen. Ali ne može se tvrditi da neće biti usvojen.

Vodeći ekspert Centra za situacionu analizu Ruske akademije nauka Sergej Uktin skreće pažnju na širi aspekt problema zaštite ličnih podataka.

- To je već pomalo borba sa veterenjačama, kaže ekspert. Jednostavno živimo u pomalo drugačijem svetu u pogledu rasprostiranja informacionih tehnologija. Treba se sa razumevanjem odnositi prem atome da osnovni podaci o čoveku postaju dostupniji. ali ovo pitanje će biti nesumnjivo važno za EU. Šta više, zbog bojazni povodom ličnih podataka može čak pomalo da se suzbije tehnički progres u toj oblasti. Mada progres uvek pobeđuje.

Za sada, može se reći, „razvod“ sa orvelovskim Velikim bratom u Evropi teče vrlo teško. Između ostalog, razvod nikad nije lak.

Oleg Severgin,