Beli medvedi će biti posebno zaštićeni

Rusija namerava da uveća površinu svojih arktičkih zaštićenih teritorija do 30 miliona hektara. To će omogućiti da se očuvaju staništa belih medveda. Ovo je izjavio ministar za prirodne resurse i ekologiju Rusije Sergej Donskoj za vreme izlaganja na međunarodnom forumu o zaštiti belog medveda koji se održava 4-6. decembra u Moskvi. U ruskoj prestonici okupili su se predstavnici 5 arktičkih zemalja.

Beli medved je jedan od najvećih grabljivaca na našoj planeti. Dužina tela odraslog primerka premašuje 3 metra, a masa dostiže 7 tona. Medved odlično pliva i roni, brzo se kreće po ledu. Kralj Arktika, tako ga nazivaju naučnici.

Brojnost populacije belog medveda koja naseljava rusku teriotriju nije tačno izvesna. Prema ocenama eksperata, ima oko 5-6 hiljada primeraka. U Rusiji beli medved obitava na teritoriji od Zemlje Franca Josifa do Čukotke. Na plutajućim santama ponekad stiže do Kamčatke. Do danas u Rusiji su napravljena 4 zabrana i dva nacionalna parka – Ruski Arktik i Beringija, gde žive beli medvedi. Ukupna površina zaštićenih teritorija je veća od 300 hiljada kvadratnih kilometara. Rusija namerava da proširi ovu površinu nekoliko puta, izjavio je ministar za prirodne resurse i ekologiju Rusije Sergej Donskoj.

- Svi smo svesni da se populacija belih medveda nalazi u kritičnom stanju zbog klimatskih kolebanja, koji utiču na ledeni pokrivač, zagađenja vode i lovokradica. Sudbina jednog od najvećih kopnenih grabljivih sisara planete izaziva ozbiljnu zabrinutost i efikasnost rešavanja zadataka vezanih za očuvanje belog medveda i ekološko zdravlje Arktika direktno zavisi od usklađenih dejstava zemalja regiona.

Pre 40 godina, 1973. godine, pet arktičkih država – SAD, Kanada, Rusija, Danska i Norveška – potpisale su globalni sporazum o očuvanju belog medveda. Zemlje su primile niz obaveza za zaštitu ovog grabljivca. Zahvaljujući tom epopulacija belog medveda usvetu se stabilizovala. Prema ocenama naučnika, u Arktiku danas živi oko 25 hiljada primeraka. Ali već do 2050. njihova brojnost može da se smanji za dve trećine. Glavni rzlog je topljenje ledova zbog klimatskih promena. Prema podacima naučnika, površina ledenog pokrivača Arktika je smanjena poslednjih godina za 25%. Ipak stručnjaci iz Svetskog fonda divlje prirode smatraju da su to previše optimistične ocene, u stvari topljenje leda teče mnogo brže. Moramo da učinimo sve kako bismo sačuvali populaciju belog medveda, pozvao je učesnike foruma generalni direktor Svetskog fonda divlje prirode Džim Lip:

- Treba da uradimo mnogo više kako bismo pomogli belom medvedu da se adaptira na brze klimatske promene u akrtičkoj situaciji. Istovremeno da nađemo način da smanjimo rizike ovih promena pre nego što bude previše kasno.

Na inicijativu Svetskog fonda divlje prirode, u oči međunarodnog foruma bilo je sakupljeno više od 40 hiljada potpisa u znak podrške belom medvedu. Zaštitnici prirode su pozvali vlade akrtičkih država da donesu odlučne zakonodavne mere za spas populacije belog medveda, simbola Arktika.

Svetlana Kalmikova,