PONOSNA SAM ŠTO SAM VASOJEVKA'

06.12.2013. god.

Razgovor Gorana Kikovića, glavnog i odgovornog urednika ''Glasa Holmije'' sa Vjerom Mujović, našom poznatom glumicom koja vodi porijeklo iz Vasojevića.

Vjera Mujović (Beograd) je srbska pozorišna i filmska glumica. Pored bavljenja glumom, bavi se muzikom, pisanjem i prevođenjem. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića. Pored uloga u Srbiji Vjera Mujović je nastupala i u inostranstvu: Sankt Peterburg, Moskva, Pariz (Dueti, Molinos, Le Bifteck, Spleen). Gostovala je u Rusiji, Ukrajini, na Severnom polarnom krugu, Gruziji, Jermeniji, Švedskoj, Italiji, Grčkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Francuskoj. Snimila je dva muzička CD-a Viens, mini-CD na francuskom jeziku, i Začem, CD ruskih pesama. Dobitnica je nagrada „Mata Milošević“, Zlatni vitez u Moskvi za ulogu Aglaje u predstavi Idiot, a na XXIV festivalu ruske klasike nagradu za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Sonječke, kao i nagrade na festivalu monodrame Zvaigzne u Rigi (Letonija) i tri nagrade na pozorišnom festivalu Wrostja, u Vroclavu, u Poljskoj.

Autor je dve knjige proze: „Registar kreveta, čežnji i opomena“ (Narodna knjiga, 2001) i „Nisam ovako zamišljala život“ (Čigoja štampa, 2007). S ruskog je prevela roman Cinici, A. Marijengofa (Dereta, 2004), dramu A. Getmana (po romanu Nabokova) Dama, kralj, pub, a sa francuskog komad Žaka Duajona Osveta jedne žene.

Neke od pozorišnih uloga u kojima je igrala Vjera Mujović su: Uspavana lepotica, Alisa u zemlji čuda, Princeza Jevdokija u Svetom Savi, Tajken u Ždralovom perju, Serena u Zlom patuljku, Anastazija u Mačoru u čizmama, Mala razbojnica u Snežnoj kraljici, Jevdokija u Carevom zatočniku, Dženis Vikeri u Uticaju gama zraka na sablasne nevene, Tobi Krekit u Oliveru Tvistu, Ana od Austrije u Tri musketara, Sonječka Holidej M. Cvetajeve, Lena u Bergmanovoj sonati, Mogli u Knjizi o džungli, Magdalena u Domu Bernarde Albe, Judita u Hebelovoj Juditi, Silvija Plat u Trunu u oku, Aglaja u Idiotu, Lolita Vladimira Nabokova, Olga u komadu Višnje u čokoladi, Madam de Turvel u Opasnim vezama. Živi u Beogradu. Rado se odazvala da govori za ''Glas Holmije'' i da nas upozna podrobnije o svom životu i radu, držeći se gesla: '' Ponosna sam što sam Vasojevka''.

KIKOVIĆ: Kao javna ličnost koja potiče iz Vasojevića kako bi ste Vasojeviće opisali nekome ko nas malo poznaje?

MUJOVIĆ: Požrtvovani, srdačni, svesrdni, obaviješteni, umreženi!

KIKOVIĆ: Koliko često posjećujete Vasojeviće i Crnu Goru, s obzirom da živite i radite u Beogradu?

MUJOVIĆ: Nažalost, rijetko, ali, u djetinjstvu sam u Vasojevićima dugo tokom mnogih ljeta, pa mi je to zalog za sadašnjost. Ta Vasojevićka divljina i surovost prirode je uvijek samnom, taj duh me uvijek prati i snaži. Nadam se da ću ubuduće opet više dolaziti u Vasojeviće, u Lijevu Rijeku, u moje Stupove!

KIKOVIĆ: Dali ste ponosni na svoje Vasojeviće i šta ste uradili kao javna ličnost da afirmišete ovaj danas dosta zaboravljeni i zapostavljeni kraj?

MUJOVIĆ: Moja porodica, naročito brat, angažovali smo se oko obnove Vasove crkve. Mi smo bili donatori za zvonik. A moj brat Ivan Mujović je organizovao i svečanu slavu, preslavu Svetog Aleksandra Nevskog, tim povodom je objavio i knjigu o aktuelnom- Vasovoj crkvi, Aleksandru Nevskom i Vasojevićima. Toj proslavi je prisustvovao i ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac, kao i crkveni zvaničnici. Ja sam, i kao glumica, dala svoj doprinos.

KIKOVIĆ: Koje su Vaše poruke čitaocima ''Glasa Holmije'' ?

MUJOVIĆ: Kako bi Andrić nekako rekao, da prepričam- '' Budite radosni, jer nisu svi ljudi rđavi kao što rđav čovek misli. Budite radosni, jer minut čiste radosti znači više nego dani i meseci našeg života provedeni u mukama prohteva.''

KIKOVIĆ: S obzirom da je naš časopis ''Glas Holmije'' došao i do Vas, recite nam kakvo je Vaše mišljenje o njemu?

MUJOVIĆ: Dopada mi se što čuvate tradiciju i istoriju, a s druge strane, što idete u korak sa vremenom i radite na promovisanju časopisa. Odolijevate površnosti ozbiljnim istraživačkim tekstovima i budite radoznalost čitalaca da i oni prošire svoja znanja.

Izvor
Goran Kiković, predsjednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »