Partija Kabul-Zapad: nepredvidiva završnica

Poslednjih dana u Avganistanu u nenajavljenu posetu jedan za drugim stizali su šefovi odbrambenih resora SAD – Čak Hejgel i Nemačke – Tomas de Mezjer. Formalno ciljevi njihovih poseta bili su satanci sa vojnicima američkog i nemačkog vojnog kontigenta, koji se nalaze u Avganistanu u sastavu međunarodnih snaga ISAF. Ali pored toga šef Pentagona je pregovarao i na zvaničnom nivou. Bilo je reči o rokovima potpisivanja sporazuma između SAD i Avganistana, od kojeg zavise ne samo uslovi boravka američki jedinica u Avganistanu, već i sudbina buduće misije NATO-a u celini.

Ranije, u novembru, savet starešina Avganistana Loja Džirga odobiro je nacrt bilateralnog sporazuma sa SAD o sradnji u oblasti bezbednosti. Savet je bio sazvan na inicijativu predsednika Hamida Karzaja, koji je na sve načine otezao potpisivanje sporazuma. Najspornija tačka u tom dokumentu bio je stav o statusu vojnika SAD, koji će ostati u Avganistanu u sastavu školske misije NATO-a Odlučna podrška. Trupe Međunarodnih snaga za podršku bezbenosti kao što se zna treba da napuste zemlju do kraja 2014. godine. Status američkih vojnika, kako je zabeleženo u nacrtu budućeg sporazuma, predviđa da njima ne mogu da sude organi avganistanskog pravosuđa.

Ali čak dobivši saglasnost starešina, predsednik je izjavio da neće potpisati sporazum do predsedničkih izbora zakazanih za april naredne godine. Prema njegovim rečima, Amerikanci treba da donesu u zemlju mir i da ne utiču na izbore. Šta više, Karzaj nije učestvovao u aktualnim pregovorima sa šefom Pengatona.

Krazajevo ponašanje je po mišljenju profesora Instituta za političku i vojnu analizu Anatolija Ciganka u principu objašnjivo.

- Mislim da se Karzaj cenjka. Ali cenjka se uz jedan uslov. On ne želi da se ponovi situacija koja je nastala posle odlaska sovjetskih trupa. Zato što kada su one otišle, prekinuto je finansiranje i isporuke naoružanja. A za Avganistan je to sada vrlo ozbiljno pitanje.

Kopredsednik međunarodnog analitičkog centra Afghanistan Analysts Network Tomas Rutig smatra da je pogrešno prenošenje centra teže na vojne aspekte misije ISAF.

- Avganistan nije samo vojna misija. Previše je mnogo snaga, vremena i resursa bilo potrošeno na to da se pobedi Taliban vojnom silom umesto da se traži političko rešenje. Ova varijanta nije prošla. Sada pokušavaju da nadoknade propušteno, ali prekasno.

Čime će se završiti rizična politička partija koju je Kabul započeo sa Zapadom? Za sada se u svakom slučaju igra nastavlja.