Samit RF-EU: biće vruće

Na samitu Rusija-EU, koji će biti održan krajem januara 2014. godine u Briselu, biće objavljeno da počinje rad na sporazumu o kratkoričnim bezviznim putovanjima za građane Rusije i zemlje EU. Ovo je izjavio šef ruske doplomatije Sergej Lavrov u Briselu posle sastanka sa ministrima inostranih poslova 28 zemalja EU.

Rusija i EU dogovorile su se da početkom naredne godine započnu rad na sporazumu o kratkoročnim bezviznim putovanjima za građane Rusije i EU, koje su članice Šengen zone. Pregovori se vode već više od 8 godina. Kako kaže Lavrov, Rusija je već predala Evropskoj komisiji svoj referat o ispunjesu zajedničkih koraka u okviru rada na uprošćavanju viznog režima i sada očekuje da će uskoro to učiniti i Brisel.

- Poslednjih godina proces je stekao konkretni sadržaj, usaglašen je spisak zajedničkih koraka koje mi i naši evropski partneri treba da preduzmemo kako bismo osigurali bezbednost putnih dokumenata i jasnu kontrolu na granicama, i da učinimo sve da naši građani mogu mirno i bezbedno da putuju jedni ko drugih. Sada je lopta na strani EU.

Situacija u Ukrajini, mada i nije figurirala na dnevnom redu zasedanja, zbog značaja za strane ipak je bila razmatrana. Prema rečima šefa evropske diplomatije Ketrin Ešton, događaji u Ukrajini neće uticati na odnose EU sa Rusijom. A ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov sa svoje strane je izjavio da je neophodno održati trilateralni sastanak, pošto Ukrajina nije samo najveći ekonomski partner Rusije, već i isti takav partner EU.

- Biće samo logično pre nego što se predlaže, ponekad prilično uporno, neka shema dalje saradnje Ukrajine sa EU, da se sedne i pogleda koje ekonomske posledice ovakve sheme mogu da imaju za sve učesnike procesa.

Lavrov je pozvao EU da ne taji rad na sporazumu sa najbližim partnerima Rusije iz ZND. Moskva želi da njeni intresi kao najvećeg partnera niza zemalja članica inicijative EU Istočno partnerstvo takođe budu uzeti u obzir u tim sporazumima. Kako je podvukao šef ruske diplomatije, Moskva nije izvršila ekonomski pritisak na Ukrajinu kako ne bi potpisivala sporazum o pridruživanju EU.

- Pošteno smo upozorili, nikoga nismo ucenjivali: u sporazumu o zoni slobodne trgovine zemalja ZND postoji ograda da kada za neku ekonomsku granu zemlje-potpsinice nastaje sitaucija koja stvara rizike po neku granu privrede, onda država ima pravo da prekine olakšice. Nije reč o nekim sankcijama.

Međutim Rusija i EU imaju i druga pitanja međunarodnog dnevnog reda koja je takođe potrebno razmotriti na predstojećem samitu Rusija-EU početkom godine. Između ostalog, Rusija, kako je izjavio Lavrov, spremna je da obezbedni brodove ratne mornarice za praćenje brodova sa otrovnim supstancama iz Sirije. Posle sastanka šef ruske diplomatije se izjasnio i za bezsulovno ispunjavanje ženevskih dogovora o iranskom nuklearnom problemu. On je objasnio da je neophodno odrediti sastav delegacije sirijske opozicije na konferenciji Ženeva-2 kako se ova manifestacija ne bi pretvorila u profanaciju.

- Ne želimo profanaciju pregovora. Ne želimo da ljudi koji sede preko puta vlade, zatim ne mogu da odgovaraju za svoje reči. Zato sada nastupa kritična etapa.

Prema rečima Lavrova, glavno pitanje je da američki partneri i oni koji najčešće komuniciraju sa sirijskom opozicijom, odgovore na pitanje šta ona sada predstavlja. Ko može da govori odgovorno i autoritetno u ime opozicije, da se dogovara i rešava one zadatke koji su postavljeni pred svim stranama u okviru rezolucije SB UN 2118.

Aleksandar Šišlo,