Protojerej-stavrofor Momčilo Krivokapić iz Cuca, arhijerejski namesnik bokokotorski, rastao i stasavao je uz Lovćen. Krepio se uz priče o Njegošu, kosovskom zavetu i srbskoj Sparti, koje je slušao od oca sveštenika, prognanog iz Crne Gore 1947, a duhovno sazrevao spoznavajući važnost i simboliku Njegoševe kapele i svete planine.
Rušenje kapele na Lovćenu teško je podneo, a u to vreme je kao student ostavio dubok trag u brojnim pisanim tekstovima žustrim polemikama. Bio je i hapšen, pošto bunt i bol zbog kidanja glave srbskom Olimpu nije mogao da suzbije.
Krivokapić je s mitropolitom Danilom Dajkovićem u crkvi, koju je vladika i gospodar Crne Gore izabrao za večnu kuću, služio „pustinjaku cetinjskom“ i lovćenskom tajnovidcu parastos uoči Lučindana 19b9. i 1970. godine.
- Već naredne je bilo zabranjeno da se izlazi na Lovćen. Od kapele sam se oprostio suznih očiju, bespomoćno gledajući rušenje sa Orlovog krša rekao je otac Momčilo na nedavnom predavanju u punoj sali Crkvenonarodnog doma Sveti Vasilije Ostroški u Nikšiću.
Zatim se prisetio sleda događaja…
- Naložio sam bratu da napravi u Prčnju ne kopiju, nego reminiscenciju Njegoševe kapele. Želeo sam time da poručimo „slepcima“ koji su mislili kako mogu da sruše svetinju da je ona neuništiva. Postojala je namera da na mesto mitropolita Danila dođe što bezličnija osoba. Sve je to Udba pripremala, a među kandidatima, nije tajna, bio je i Miraš Dedeić!
Ali, pojavila se mala grupa mladih sveštenika, s kojima su mislili da će lako izaći na kraj.
Država je nudila da se kapela obnovi, ali gde oni kažu, a mi smo hteli Njegoša u crkvi. Slutili smo da Lovćen treba da bude skraćen za glavu i da Njegoša gore više ne bude, jer je simbol pravoslavlja, srpstva, Crne Gore stvorene Berlinskim kongresom…
Podseća i da su Austrijanci tokom Prvog svetskog rata bombardovali Lovćen, da bi srušili kapelu i digli spomenik u znak osvajanja.
- Njegoševi ostaci su 1916. preneti u Cetinjski manastir, crkvica je razrušena, a ideja o spomeniku sa oduševljenjem propraćena među hrvatskim nacionalistima. Međutim, kako je Austrija izgubila, ona nije realizovana. Stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, grobnica srbskog naroda. Nastala je versajska Jugoslavija, u čije su stvaranje umešani masonski i vatikanski uticaji.
Namera kralja Aleksandra bila je da Meštrović pravi budući mauzolej.
- Odlukom arhijerejskog Sabora i svetog Sinoda SPC, a po predlogu mitropolita Gavrila Dožića, rešeno je da se, ipak, obnovi kapela. To je, na osnovu projekta Nikolaja Krasnova, i urađeno 1925. godine.
Tada je, drugi put, ispunjen Njegošev zavet i njegove kosti položene u obnovljenu kapelu.
- Međutim, neko je u doba komunizma opet podgrejao ideju o gradnji mauzoleja, pa je 1951, kada je bio vek od Njegoševog upokojenja, počelo da se zagovara kako na vrhu Lovćena treba napraviti „veličanstveniji spomenik“. Lli, postoji nešto što se zove amanet. Sveta volja Svetog vladike je bila: „Kopajte me u onu crkvu. Ako mi ovo ne ispunite, ostaviću vas pod vječitim prokletstvom“. I to je zapisano nekoliko puta. Da je bila i najgora na svetu, nema menjanja volje zaključio je otac Momčilo Krivokapić.
- U toku je naša velika duhovna obnova. Biće nam potrebno još vremena da se osnažimo i dođemo sebi. Ono grdilo će samo pasti odozgo. To će jednog dana sama planina da završi poručuje otac Momčilo.
