Da li će Istočna Evropa preživeti Veliku škriljačnu revoluciju?

Masovne akcije protesta poslednjih dana su preplavile Rumuniju. Najvatrenije su bile u glavnom gradu. Rumunska policija i unutrašnja vojska su primenile suzavac radi rasterivanja demonstranata koji su u rukama držali transparente „Dole Ponta!“, „Dole Besesku!“, „Za Novu godinu i Božić bez Ponte i Chevron !“ Mnogi učesnici u manifestacijama su ranjeni. Međutim, za razliku od antivladinih akcija u Kijevu događaji u Bukureštu nisu privukli veliku pažnju zapadnih medija. Razlog je jednostavan: Bukureštani su posegnuli na „svetu kravu“ transnacionalnih korporacija za proizvodnju nafte i gasa – „Veliku revoluciju škriljaca“.

Američka kompanija Chevron se bavi vađenjem gasa od škriljca na zemljama u komuni Pundžšet bez obzira na proteste meštana. Predloženi način eksploatacije nalazišta je uobičajena u SAD metoda hidrauličnog cepanja sloja, odnosno freking. Ova metoda izaziva sve oštrije proteste samih Amerikanaca, pošto predstavlja direktnu opasnost po atmosferu, zemlju i podzemne vode. Ove proteste treba da sasluša i rumunska strana pošto je za Evropljane proces vađenja gasa od škriljca izuzetno opasan, istakao je za „Glas Rusije“ šef ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:

- Posledice ovog procesa su veoma opasne. Koristite ogromnu količinu vode u koju dodajete reagense koji mogu dospeti u strukturu kolektora za pitku vodu u gradovima. Za razliku od SAD Evropa je kompaktno nastanjena, u njoj nema nenaseljenih teritorija. Uzgred rečeno, trenutno u SAD, čim se eksploatacija približi gradovima, raste protivljenje ekologa.

Međutim, sve to nimalo ne zbunjuje predstavnike Chevron koji ne vide ništa opasno u prenošenju takvih metoda u basen Dunava i u region u blizini Crnog mora.

Rumunski premijer Viktor Ponta, je po ironičnim opaskama francuske agencije AFR bio ubeđeni protivnik vađenja škriljca od gasa dok je bio u opoziciji. A kad je došao na vlast radikalno je izmenio svoje poglede. O uzrocima ovakve promene može se samo nagađati.

Sama Evropska unija nipošto nije jednodušna po pitanju eksploatacije nalazišta gasa od škriljca. Ovakve metode su već zvanično zabranjene u Francuskoj i Češkoj, moratorijum na korišćenje frekinga važi u Belgiji, Irskoj i Bugarskoj. Američka kompanija Exxon Mobil je već odustala od realizacije projekata za vađenje gasa od škriljca u Poljskoj i Mađarskoj. Ovakvu odluku je o Švedskoj donela kompanija Royal Dutch Shell . U evropskim državama u kojima je freking još uvek dozvoljen sve češće protestuju ekolozi, podsetio je „Glas Rusije“ rukovodilac Energetskog departmana ruskog Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov:

- Iskustvo SAD u sferi vađenja gasa od škriljca ni iz daleka nije univerzalno. U Evropi je principijelno drugačija situacija. Kao prvo, drugačiji su geološki uslovi. Oni su manje povoljni po eksploataciju s ekonomske tačke gledišta. Kao drugo, resursi pripadaju državi i ona je prinuđena da kupuje parcele za ekspoataciju nalazišta škriljca od privatnih lica. Kao treće, na sve strane počinju da se postavljaju ekološka pitanja u oblasti vađenja gasa i nafte od škriljaca. Uz takvu eksploataciju velika je verovatnoća zagađenja metanom, ne samo atmosfere, već i podzemnih voda.

Nije čudo što i Evropska komisija apeluje da se događaji ne forsiraju i da se sačine jedinstvena pravila za vađenje gasa od škriljca i da se brižljivo razmotre pitanja očuvanja prirodne sredine. Međutim, Chevron i dalje diktira uslove Istočnoj Evropi. Operišući koncesijama on praktično odnose s istom ovom Rumunijom svodi na pravila iz kolonijalnih vremena. Zanimljivo je da se i u Kini koja oseća sve veću potrebu za energetskim resursima, rezerve gasa od škriljca procenjuju na astronomske količine od 36 triliona kubnih metara, odnosno skoro 70 puta više nego što su Amerikanci procenili rezerve u Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Međutim, kineske kompanije – uključujući i najveće državne, ne žure da osvajaju tako gigantske slojeve imajući u vidu visoku cenu proizvodnje i negativan ekonomski efekat.

Petar Iskenderov,