Nema promena na Istočnom frontu EU

Šta su danas, uoči 2014. godine, istočnoevropljani za EU – teret, pretnja ili izvor napretka? Nažalost, aktuelni nivo poverenja u odnosima dva saveznička pola za sada je još vrlo nizak.

Istočnoevropske zemlje, članice reklo bi se jedinstvene Evrope, dobile su na svoj račun novi negativni impuls sa Zapada, ovog puta iz Londona. U Velikoj Britaniji moguće je uvođenje kvote na gornju granicu priliva migranata iz drugih zemalja EU od 75.000 ljudi godišnje. I mada je britanska vlada požurila da izjavi da je dato pitanje još u stadijumu opštih diskusija, i da ni o kavkim konkretnim kvotama nema govora, situacija deluje kontraverzno. U okviru jedinstvene Evrope pojavljuje se misao da postoje oni koji su nešto manje manje jednaki od drugih – sasvim u duhu antiutopije, opet Britanca, Džordža Orvela.

Poslednje anketiranje koje je sprovela britanska sociološka služba YouGov pokazalo je da je 72% Britanaca za ograničavanje imigracije na ostrva iz drugih zemalja. Ali na drugom tasu terazija je ekonomska statistika. A ona svedoči da posle masovnog prijema 2004. godine istočnoevropskih zemalja u EU, između ostalog posle aktivne najezde njihovih građana na obale Maglovitog Albiona, u britanskoj ekonomiji zabeležen je porast poreskih priliva.

I od 1. januara ističu organičenja za Bugare i Rumune za posao u drugim državama EU. Mada su Bugarska i Rumunija stupile u EU 2007. godine, ograničenja na radnu migraciju se ukidaju tek sada, a šengenska zona još uvek ostaje nedostižna. Vlasti obe zemlje smatraju da zaslužuju podršku makar za minuli rad. Njihove želje su jasne, ali teško da oni mogu da računaju na skoro rešavanje pitanja – istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- To je ispravan stav. Zainteresovana za skoriji prijem u šengensku zonu zemlja ima pravo da protestvuje. Ali ne mislim da će slični zahtevi imati dejstvo. Radi se o tome što same Bugarska u Rumunija nisu još do kraja uklonile one prepreke koje su vezane za pitanja migracije. Međutim, mnoge u EU brine upravo taj problem – i posebno takozvana spoljna migracija. Zato teško mogu da zamislim da će Brisel trenutno zaista izaći u susret Bugarskoj i Rumuniji.

Za sada se Bugarska i Rumunija bore za šengen, a njihovi susedi iz regiona Centralne i Istočne Evrope razmišljaju o sudbini zone evra i opravdanosti odustajanja od sopstvenih valuta. U tom pitanju još je više nedoređenosti i protivrečnosti nego po pitanju viza. Na primer, Česi i Slovaci su bili istorijski vezani jednim državno-ekonomskim modelom. A sada Slovaci plaćaju i štede u evrima, a Česi u krunama. Između ostalog, Česi uspešnije. Kako se kaže, članstvo u EU je zajedničko, dok su pare posebne.

Nisu istovremeno stupili u zonu evra ni obično solidarni između sebe baltički narodi. Estonija je već u evrima. Letonija čeka prvi januar, a Litvanija za sada ne žuri. I slično neslaganje nije slučajno. Ono je izazvano kako opštim kriznim stanjem zone evra, tako i potrebom preciziranja kriterijuma funkcionisanja zone evra i njenog daljeg širenja – objasnio je za Glas Rusije ekspert Ekonomskog instituta RAN Vjačeslav Senčagov:

- Mislim da radi ulaska u zonu evra sada treba da budu precizirani kriterijumi. Između ostalog oni koji se tiču parametara budžetskog deficita konkretnih država. Istočnoevropske zemlje, ma kako ti bilo čudno, za razliku od zapadnoevropskih u svoje vreme nisu tako pumpale kredite. Ali, pak, one ne treba da žure u zonu evra. Mislim da u aktualnoj situaciji nacionalna valuta ima prednost.

Kontradiktornom je bila 2013. godina za istočnoevropske članice EU. Jedni, na primer Mađarska, uspeli su bez obzira na krizu da postigne upečatljive socijalno-ekonomske pokazatelje. Drugi, recimo Slovenija, faktički su popunili redove problematičnih zemalja. A sve to svedoči o jednom – stupanje Centralne i Istočne Evrope u EU nije univerzalni lek od socijalno-ekonomskih problema. I za sada nije postao simbol jedinstva, ni regiona, ni čitave EU.

Petar Iskenderov,