Japan će preorijentisati odbranu na Kinu i Severnu Koreju

Program nacionalne odbrane u periodu posle 2014. koji je objavila japanska vlada izazvao je negativnu reakciju Kine. Zvanični Peking je video u njemu preporod japanskog militarizma. Takva reakcija je sasvim prirodna, pošto u okviru ovog programa Japan u potpunosti prekida sa nasleđem epohe hladnog rata, kada je za važnog protivnika smatran SSSR (Rusija). Novi program u potpunosti je koncentrisan na nove opasnosti – Kinu i Severnu Koreju.

Sudeći po dokumentima koje su objavili Japanci, zemlja planira da realizuje velika smanjenja osnovnih vidova naoružanja kopnene vojske. Na primer, sada snage samoodbrane Japana mogu da imaju 600 tenkova i 700 artiljerijskih sistema - u perspektivi količina teškog naoružanja treba da bude smanjena do 300 tenkova i 300 artiljerijskih jedinica. Uzimajući u obzir razmere Japana, može se priznati da će brojnost kopnenih vojnih jedinica sa teškim naoružanjem biti smanjena do apsolutnog minimuma u slučaju krajnje, nepredviđene potrebe. Istovremeno, uvećaće se količina kopnenih snaga za brzo reagovanje sa lakim naoružanjem.

Japan će uvećati broj podmornica sa 16 na 22, razarača sa američkim protivraketnim sistemom Idžis sa 6 na 8, broj lovaca sa 260 do 280, biće modernizovane protivavionske raketne trupe kopnene vojske. Japan takođe namerava da bitno uveća mogućnosti kontrole vazdušnog prostora na račun dodatnih aviona daljnjeg radiolokacionog identifikovanja. Uz dostup produkciji američke odbrambene industrije i solidne sopstvene tehničke finansijske mogućnosti, Japanci su u stanju da postignu brzo povećanje vojnog potencijala.

U novom japanskom odbrambenom programu ukazuje se na potrebu stvaranja potencijala za izvođenje kontranapada na ostrva Djaoju u slučaju njihovog zauzimanja od strane druge države. Radi toga će biti kupljeni specijalni desantni brodovi. Osim toga, biće poklonjena pažnja povećanoj otpornosti japanske vojne infrastrukture pred licem mogućih raketnih napada. Ukazuje se da Japan razmatra ne samo dodatne mere za PRO, već i mogućnost formiranja sopstvenog potencijala odvraćanja i nanošenja uzvratnog udara.

To može da znači da će Japan krenuti putem Južne Koreje i Tajvana i stvoriti sopstvene krstareće rakete, moguće na bazi već proizvedenih u zemlji protivbrodskih raketa. U tom slučaju Kina će morati da jača protivavionsku i protivraketnu odbranu objekata svoje vojno-pomorske infrastrukture na obali Istočnog Kineskog mora.

Bez obzira na to što planovi koje razrađuje Japan za modernizaciju naoružanja mogu da stvore određene teškoće za Kinu u regionu Istočnog Kineskog mora, razmere vojne modernizacije dve zemlje ostaju neuporedive. Kina može da uveća broj postojećih krstarećih rekate i njihovih nosača (brodova i avijacije) do takve mere da može da nanese Japanu momentalni nenuklearni udar ogromne razorne snage. Postojeći veliki desantni bordovi na vazdušni jastuk tipa Zubr u Kini, kupljeni od Ukrajine, već ozbiljno povećavaju mogućnosti kineskih trupa u borbi za daleka ostrva.

Istovremeno vojni koflikt nije cilj ni jedne od strana. Cilj Kine je da podstakne Japan da prizna postojanje teritorijalnog spora, započne pregovore i u perspektivi uzme u obzir interese bezbednosti Kine. Japan teži da ograniči rast kineskog uticaja u regionu, oslanjajući se na savez sa SAD. Novi vidovi naoružanja su potrebni i jednoj i drugoj strani. U prvom redu radi proširivanja mogućnosti političkog manevrisanja prilikom rešavanja teritorijalnih problema.

Vasilij Kašin,