Kenedi protiv Džanga: rečito ćutanje Vašingtona

Vlada SAD za sada nije opovrgla i čak nije prokomentarisala infromaciju koju je objavio brazilski novinar Elio Gaspara u njegovoj rubrici u listu FolhadeS.Pauloa, a preuzeli su je lokalni mediji. Prema njegovim podacima, predsednik Džon Kenedi razmišljao je o mogućnosti vojne intervencije u Brazilu 1963-64. godine, kako bi se sa vlasti uklonio predsednik Žuan Gulart.

U materijalu nazvanom Kenedi i smena Džanga, Elio Gapsari piše: 7. oktobra 1963. godine, 46 dana do ubistva u Dalasu, Džon Kenedi je održao zasedanje u Beloj Kući, u toku kojeg je postavio pitanje Linkolnu Gordonu, ambasadoru SAD u Brazilu: Smatrate ili da je poželjno da realizujemo vojnu intervenciju? Godinu dana pre toga američki predsednik je već razmatrao mogućnost vojnog puča u cilju uklanjanja Žuana Gularta sa vlasti. Tako je Kenedijeva veza sa planovima državnog udara potvrđena činjenicama, ali vremenom se ispostavilo da je jednostavnije prebaciti odgovornost za to na njegovog naslednika, Lindona Džonsona.

Gordonovi biografi poklanjaju posebnu pažnju njegovoj ulozi u poslovima Brazila. Tvrde da za vreme boravka na ovoj dužnosti on je aktivno učestvovao u operacijama koje su dovele do svrgavanja predsednika Žuana Gularta koji je imao simpatije običnih Brazilaca koji su ga prozvali Džango, i omogućile da vlast 31. marta 1964. godine zauzme vojska na čelu sa maršalom Kastelom Brankom.

Linkoln Gordon bio je ambasador SAD u Brazilu od 1961. do 1966. godine. Pre nego što je zauzeo ovu dužnost, Gordon je učestvovao u razradi plana Savez radi progresa, čiji glavni cilj je bio da ne dopusti da zemlje Centralne i Južne Amerike slede primer revolucionarne Kube. Kako je pisao 1961. godine list Tajm, Linkoln Gordon je bio najveći stručnjak za latinoameričku ekonomiju i Džon Kenedi se konsultaovao sa njim po tom pitanju.

Biografi tvrde da su 30. jula 1962. godine Džon Kenedi i Linkoln Gordon razmotrili u Ovalnom Kabinetu Bele Kuće mogućnost invervencije u izborni proces u Brazilu. U tom cilju SAD su izdvojile 8 miliona dolara – velika suma za to vreme, što je na kraju doprinelo nastanku situacije koja je omela da vlada Žuana gularta realizuje svoja punomoćja i da leva ideologija pronikne u federalne organe vlasti.

Prema mišljenju istoričara Džejmsa Grina, 27. marta 1964. godine Linkoln Gordon je dao zeleno svetlo vojsci, koja se odlučila da zauzme vlast u Brazilu, grantujući da će novu brazilsku vladu odmah priznati SAD. Džejms Grin tvrdi takođe da je Linkoln Gordon smatrao da su SAD trebalo da ostvare tajne isporuke oružja i goriva u Brazil i aktiviziraju delatnost Cije u toj zemlji. Kako bi ubedio vladu i vojne krugove SAD, Linkoln Gordon je izjavio da je Žuan Gulart organizovao zaveru zajedno sa Komunističkom partijom Brazila. Zato su Gordon i njegovi pomoćnici videli najbolji izlaz za SAD u podršci dejstava vojske u Brazilu.

Linkoln Gordon koji je preminuo 2009. godine, nikada nije priznao činjenicu svog učešća u nekim akcijama, koje su imale za cilj mešanje u politički život Brazila, posebno zauzimanje vlasti od strane vojske 1964. godine i svrgavanje Žuana Gularta. 2006. godine on je dao intervju programu Fantastiko brazilske televizije, gde je tvrdio da se učešće SAD u tim događajima svodilo praktično na nulu. Bivši ambasador je priznao samo da je na izborima 1962. godine Cia pružila finansijsku podršku kandidatima Nacionalnog demokratskog saveza, podvukavši da taj korak nije bio pogrešan.

Arnaldo Rizemberg,